Српски брзи колосек ка централној Европи

Најављене јунске озбиљне промене политичке мапе у Европи које ће направити озбиљне политичке и војне блокове на Старом континенту Србија ће дочекати спремна. Веома добри међудржавни односи са Мађарском и могућност да се они продубе и са Словачком, могли би нашу земљу да позиционирају као централноевропску земљу, истакао је недавно председник Србије Александар Вучић. Како је рекао, није пророк, већ је само слушао и ређао чињенице и навео да у јуну следи хитно отпочињање европских преговора зато што Американци праве посебан блок унутар Европе који није мали и сачињаваће га Пољска, балтичке земље, плус Украјина, тих пет земаља. Онда је јасно да тај квинтет, или секстет уколико му приђе и Румунија постаје најјачи у Европи после Немачке.

„Ми желимо да се позиционирамо као централноевропска земља, зато имамо све ближе односе са Мађарском. То ће мењати динамику нашег односа са Европом. Желим да верујем да ће бити у позитивном смислу, али за нас постоје ограничавајући фактори што се тиче санкција Русији и Косова”, навео је Вучић. Тиме је означио нови стратешки вектор у спољној политици наше земље. Не само што ће у скорој будућности Београд и Будимпешта да буду повезани савременом пругом брзинама возова од 200 километара на час, већ ће и српска политика добити свој брзи европски колосек, са пријатељском Будимпештом као неизоставном станицом.

Идеју о проширењу Вишеградске четворке, пре око пет година први пут је промовисао управо премијер Орбан који је, говорећи о Србији на форуму у оквиру 29. Балвањоши летњег отвореног универзитета у Бајиле Тушнаду у Румунији, рекао да је уверен да Мађарска треба да учини све да Србија и Црна Гора што пре постану чланице Европске уније. „Историјски интерес Мађарске је да са Србијом буде у истој политичкој заједници”, рекао је Орбан и додао да осећа да и Срби имају исти став, пренела је РТВ Панон.

Орбан свој план заснива на пет тачака. Он централноевропски пут види као савез независних држава заступљених у ЕУ по принципу „једна нација, један глас”, повезаних заштитом хришћанске културе, традиционалне породице, националне економије, уз одбијање мултикултурализма и имиграције. Прикључење Србије Вишеградској четворки се помињало и раније, али овог пута долази у тренутку када сарадња Мађарске и Србије достиже историјски врхунац и темељи се на међусобном поверењу, сарадњи, тражењу заједничких интереса и узајамном поштовању, али и поштовању права националних мањина, како Мађара у Србији и тако и Срба у Мађарској. На темељу одличних односа Мађарска је, од 13. пре неколико година сада постала пети спољнотрговински партнер Србије са изузетним повећањем робне размене и жељом да се на томе не стане.

Потпредседник Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор каже за „Политику” да Србија нема ближег партнера од Мађарске и да Мађарска нема ближег партнера од Србије. И да се то може рећи да је тако не само у региону, већ и шире. Каже да је то идеја коју је први обелоданио Орбан пре неколико година, а СВМ је подржао јер јако добро зна шта то конкретно значи земљама Вишеградске групе (Чешка, Словачка, Мађарска и Пољска). „У новим околностима колико је то политички реално, заиста не знам. У економском смислу то би било у интересу свих земаља, поготово Србије. Сматрамо да треба географски положај искористити и зато треба снажити економске и политичке односе са свим земљама које имају рационална руководства и које нису острашћене и не размишљају блоковски већ гледају на првом месту интересе својих земаља”, каже Балинт Пастор.

А председник Србије Александар Вучић се недавно у Београду састао са премијером Мађарске Виктором Орбаном и министром спољних послова Петером Сијартом, са којима је разговарао о развоју геополитичке ситуације, проценама, плановима, новим пројектима и сарадњи. „Са Виктором Орбаном и Петером Сијартом о развоју геополитичке ситуације, проценама, плановима, новим пројектима и сарадњи, о будућности”, написао је Вучић на инстаграму будуцностсрбијеав, уз фотографије са састанка. А Виктор Орбан на све то је написао: „После Брисела дашак свежег ваздуха у Београду. Мађарско-српски односи на врхунцу свих времена. Хвала на игри и дружењу, председниче Вучићу”, навео је он на „Твитеру”. Ова последња реченица односи се не само на партију билијара коју је наш председник одиграо са мађарским премијером у вили „Мир”.

Балинт Пастор наводи да су стратешки односи изузетно добри, што је и озваничено последњих месеци, након што је у децембру прошле године Скупштина Србије ратификовала споразум о стратешкој сарадњи две земље. Треба подсетити да Србија има такве споразуме свега са још неколико земаља – Италијом, Француском, Русијом, Кином, Азербејџаном и Уједињеним Арапским Емиратима. „Тај споразум се односи на двадесетак области. Све што се догађа је последица стратешког партнерства. Веома је добро то што је Србија Мађарској и Мађарска Србији међу најзначајнијим спољнотрговинских партнерима и нема ниједног отвореног питања. Разговара се о привредној сарадњи, заједничким инфраструктурним пројектима који се реализују у пракси. Поред свих других питања кључно питање је безбедности и енергетике”, истиче Пастор.

Као главне изазове са којима су две земље данас суочене, наводи рат на истоку Европе, миграције и енергетску кризу, истакавши да Србија и Мађарска нису криве ни за један од тих проблема. „Налазимо се у ситуацији да морамо једни другима да помажемо и да нема те сарадње било би много теже и Србији и Мађарској”, наводи Пастор. Подсећа да је кључан корак направљен када је дошло до историјског помирења пре десет година и да то није урађено тада, односи данас не би били тако добри у економији и свим другим питањима.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић констатовао је да су односи две државе одлични и да је то резултат поверења председника Вучића и премијера Орбана, али и министарстава спољних послова двеју земаља која су предано радила на томе. „Договорили смо се да имамо најмање један састанак годишње у Београду и један у Будимпешти. Није више вест да смо се састали, али је вест колико су напредовали наши односи”, констатовао је Дачић. Додао је да сви споразуми који су потписани између двеју земаља имају велики значај за наше грађане, попут оног о заједничком коришћењу дипломатско-конзуларних представништава у свету.

А директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић каже да у последњих пола века ниједан модел успешне међудржавне сарадње није показао толико позитивне ефекте као што су то показали односи Србије и Мађарске протекле деценије. За наш лист каже да су за то најзаслужнији председник Вучић и премијер Орбан који су својим политичким ауторитетом и државничким способностима довели до тога јер су схватили да су две земље упућене једна на другу. Каже да је добра одлука о позиционирању Србије као централноевропске државе. „Тај модел сарадње је карактеристичан за суверенистичке државе које негују овакав политичко-правни поредак и геополитички положај у свету. Нажалост у Европи, осим Србије и Мађарске, таквих држава нема уколико изузмемо велике силе. Ако говоримо о мањим земљама јер имају мање од десет милиона ставника тај модел устројства државе је једини логичан за било коју државу која хоће да очува и свој политички статус и економску стабилност”, каже Карановић.

Наводи да Мађарска, али и Словачка, имају добру позицију као државе са централном позицијом у Европи, и да су осим тога чланице Вишеградске групе, НАТО-а и ЕУ.  Каже да је Србија свесна да је њен пут и стратешко опредељење ЕУ и да то никако не би требало да иде преко Балкана, нарочито не преко Загреба који је непоуздан и непријатељски настројен, већ управо преко Будимпеште и колико сутра преко Братиславе. „Без обзира на то што Мађарска има комплексне односе с Бриселом и Берлином, пут према Европи је загарантован преко Будимпеште. С друге стране, они имају поузданог партнера на својим јужним границама и у односу на југоисток Европе. Наше три земље могу да буду место где се преплићу интереси великих сила и могу да представљају бедем за малигне утицаје великих сила било да долазе са запада или истока”, закључује Огњен Карановић.

Стремити ка ЕУ, али остати свој

Балинт Пастор каже да је деценијама преовладавала мисао да је суверенизам нешто што је анахроно и превазиђено и да је то политика из средњег века. Каже да СВМ сматра да је Србији место у ЕУ и да се залажу за европске интеграције, али треба узети у обзир нека модерна кретања. „Најуспешније су оне земље које чувају свој суверенитет и самосталност. Најбољи пример за то је Мађарска, а са друге стране нама је драго што је то и политика владајуће већине у Србији последњих десет година. Треба сарађивати, стремити ка чланству у ЕУ, али треба остати свој. То није популарно у разним центрима моћи, као што је Брисел, и због тога се неке земље кажњавају. Када имате став о неким глобалним темама и када не одступате од тога, можете да будете кажњавани, а то су земље које су успешне зато што су своје и самостално доносе одлуке које нису у интересима неких центара моћи, већ искључиво својих грађана”, истиче Пастор.

Слабљење европског суверенитета

Огњен Карановић сматра да није могуће да још нека земља крене суверенизмом све док је ЕУ колонија САД. И када то каже, мисли на бриселску бирократију и на елите за које не зна да ли су уцењене или су једноставно заслепљене идеолошким лудилом и не виде шта су интереси њихових грађана који су их бирали да им омогуће развој. „Од када је Бајден постао председник САД, сваки суверенитет је једноставно изгубљен. Не постоји никаква иницијатива осим код Макрона да суверене позиције буду заштићене, што значи очувати економију. Та политика ЕУ напуштена је у земљама Западне Европе и балтичким државама. Све те земље свесно пуцају у слепоочнице кидањем свих економских релација с Русијом”, каже Карановић.