Мина Совтић: Живот почиње са Луном

Када је била мала маштала је како ће једнога дана да лечи људе. Након две ноћи у Ургентном центру од те идеје је дефинитивно одустала и кренула стопама мајке, глумице Ане Добре. Сада Мину Совтић гледамо у серији „Дуг мору” у којој тумачи улогу Јулије. Приватно, млада глумица коју смо први пут на телевизијским екранима гледали у серији „Убице мог оца”, ужива у улози мајке тридесетак дана старе Луне.

Да оде на аудицију за серију „Дуг мору” наговорила ју је мајка јер је изузетно поштовала рад редитеља Горана Гајића.

Мина Совтић

– Било је то пре четири године. Мама ми је рекла: „Слушај, Горан Гајић је изузетно талентован редитељ. На овај кастинг мораш да одеш”. Отишла сам не очекујући ништа. Позвана сам у други, трећи круг... И знала сам да ћу са Гораном сигурно нешто да радим. Одмах смо се „укачили”. Једног дана ме је позвао и рекао ми да се у улогу Олге не уклапам, али да би волео да нешто радимо. После неког времена послао ми је улогу Јулије – прича млада глумица.

–Увек је добро када се са екипом изместиш на неко друго место јер када снимате у Београду након снимања сви једва чекамо да одемо кући. А када смо измештени, после сета седимо, дружимо се. Имали смо и неку генерацијску причу. Сви смо били иста година студија. Осим тога, имала сам сјајну прилику да први пут сарађујем са Весном Тривалић коју зовем тетком јер је она једна од првих особа која ме је видела након што сам се родила. Весна ме је, иначе, спремала за пријемни на Факултету драмских уметности – прича млада глумица.

На нашу констатацију да је, по свему судећи, није баш најбоље припремила јер први пут није прошла на пријемном, уз весео смех Мина Совтић прича:

– Хтела сам на медицину, али сам са 17 година завршила у Ургентном центру и то је било језиво искуство. Две жене су умирале док сам била тамо. Било је страшно. Рекла сам себи да се никада више на то место нећу вратити – каже наша саговорница признајући како је, заправо, одрасла на сету.  

– То је био једини свет који сам познавала и знала сам да сам на неки начин предодређена за то, али сам покушала да побегнем. Не пијем али сам једном попила неко алкохолно пиће и напила сам се. Звала сам тату да дође по мене убеђена да ћу да умрем. Тада сам му рекла – у случају да не преживим – да сам желела да упишем глуму. Након тог признања сам заспала. Тада сам први пут то рекла. Трезна не бих – истиче Совтићева коју је у свет глуме, заправо, упутио професор Предраг Бајчетић.

– Био је његов рођендан и мама му се пожалила како сам дошла на идеју да будем глумица. Он јој је рекао да ме позове. Сећам се, била сам на пена партију након завршетка средње школе, био је један сат после поноћи када сам му позвонила на врата, а он ме је са цигаретом у устима погледао и само кратко рекао: „Анице, свиђа ми се”. Мама је била очајна – сећа се Мина којој је Бајчетић дао задатак да спреми улогу Бланш из представе „Трамвај звани жеља” што је био њен први глумачки задатак.

– Ту сам на неки начин зацртала да је глума за мене. И онда ме је Весна спремала за први пријемни. Нисам ушла у класу Срђана Карановића, али мислим да је то добро јер ја са мојим карактером не видим како бих функционисала са било ким осим са Драганом Петровићем Пелетом. И Бог ми је услишио жељу. Цела класа је нашла заједнички језик, много смо се лепо дружили. Били смо из разних крајева, разних година, од 16 до 24, као да су нас насумично помешали, а заправо, није било тако. Пеле је волео да има и високе и ниске, мршаве и дебеле. Никада нас није стављао у шаблон већ, напротив, гледао је да будемо што аутентичнији – каже Мина којој је прва улога на телевизији била у серији „Убице мог оца”, да би се потом обрела у серији „Корени”, а потом у „Жигосанима у рекету”.

Онда је стигла улога у серији „Дуг мору”, па у „Црној свадби”, „Беси”.

На питање да ли је мама критична према њеном раду, каже да јој је одувек била подршка.

– Више сам критична ја него она. Пре ће мами нешто да се свиди него мени. Ја себе не могу да гледам. Заправо, могу али ми је непријатно. Када ти је много стало да нешто добро урадиш, видиш само грешке. А онда схватиш да постоје неке битније ствари у животу. На улогу мајке сам чекала цео живот. Мама ми је рекла да се не сећа свог живота пре мене. Као да јој ништа пре тога није било важно. Исто се тако сада и ја осећам. Као да све мерим до Луне и од њеног доласка на свет. Било ми је важно да будем самостална у животу и када се то остварило, није ми се чекало са бебом – искрена је Мина Совтић.

На питање има ли у плану неки нови пројекат, каже како би требало да има улогу у једном филму и сарадњи са тим редитељем се посебно радује. Не сме да открива о чему је реч, али је свакако њен први филм чије снимање би требало да почне за неколико месеци.

На наше питање ко ће да чува бебу, каже како је њена мајка ишла да снима када је она имала два месеца.

– Није то ништа ново у нашој породици. Већ након 14 дана после порођаја била сам у студију. Ваљда ми није тешко јер сам млада. Волим и да изађем накратко, а бабе су ту да причувају – смејући се каже Мина Совтић.