Аустријски и немачки медији жале за Милом

БЕЧ/БЕРЛИН – Аустријски и немачки медији с пажњом су испратили, како кажу, „узбудљиву председничку утакмицу у Црној Гори” и победу кандидата Покрета Европа сад Јакова Милатовића над противкандидатом, одлазећим шефом државе и лидером ДПС Милом Ђукановићем, а аустријски Стандард пише да је политичка линија новог председника нејасна.

„Његова партија Европа сада, која промовише популистичке теме као што су повећање плата и већи просперитет, основана је тек прошле године. Милатовић је рекао да ће он бити политичар који ће Црну Гору увести у ЕУ. Али мало се зна о његовим геополитичким намерама. Не само у Црној Гори, већи у ЕУ и САД, прозападне снаге су забринуте да би Црна Гора под Милатовићем могла да дође под појачан утицај Србије, али индиректно и Кремља.”

Наводећи да се око трећине грађана Црне Горе изјашњавају као Срби, ауторка Аделхајд Велфл пише да „Милатовић никада није заузео јасан став о осетљивим питањима, а то су однос према Србији и Русији и улози Српске православне цркве”, преноси Дојче веле.

„Чињеница да га подржавају и шовинистички етнички српски екстремисти попут Војислава Шешеља забрињава неке посматраче” напомње Стандард и помиње „страховања од утицаја председника Србије Александра Вучића, Кремља и политички активне Српске православне цркве, која последњих година све више вуче конце у Црној Гори - а против чега су се ДПС и Ђукановић борили свим средствима.”

Стандард пише да је „одлазећа влада чак ограничила овлашћења председика (Мила Ђукановића), што је критиковала и Венецијанска комисија.

А за одлазећег премијера Дритана Абазовића, Велфл наводи да се „сматра политичарем лаке категорије којег су Вучић и албански премијер Еди Рама увелико инструментализовали.”

Немачка новинска агенција ДПА пише да је на председничким изборима у Црној Гори победио економиста Јаков Милатовић, кога подржава просрпски табор.

„Милатовић је близак Српској православној цркви која се контролише из Београда. Био је министар економије у краткотрајној просрпској влади од децембра 2020. до априла 2021. Након распада овог кабинета, он и други основали су нову странку 'Европа сад', која се залаже за улазак Црне Горе у ЕУ, али истовремено жели блиске везе са Србијом”.

Прозападно оријентисани Мило Ђукановић који је више од три деценије одређивао политику земље, овим поразом губи последњу функцију на власти. Пре више од две године, његова странка ДПС је поражена на парламентарним изборима од коалиције просрпских и реформских партија.

„Ђукановић је довео бившу југословенску републику до независности 2006. године и 2017. у НАТО. Истовремено, његова владавина је више пута била критикована због корупције и непотизма”, пише ДПА у тексту који преноси велики број немачких медија.

„Франкфуртер рундшау” пише да се о Милатовићу који се касно укључио у политику, на Западу углавном мало зна. Радио је између осалог у Народној банци Црне Горе, Дојче банци и Европској развојној банци у Букурешту.

Када је Ђукановићев ДПС 2020. морао први пут у опозицију, премијер Здравко Кривокапић је довео нестраначког банкара у свој кабинет као министра економског развоја. Коалиција је посрнула у пролеће 2022., пише лист.

Међутим, Милатовић је, наводи се, доживео пораст популарности пореском реформом коју је израдио заједно са тадашњим министром финансија Милојком Спајићем. Смањењем доприноса за социјално осигурање просечне нето зараде су повећане за скоро трећину. Критичари су га оптужили да последице недовољног финансирања система социјалног осигурања на крају мора да сноси држава.

Али када су два бивша министра 2022. основала покрет Европа сада, он је на локалним изборима одмах освојио градску скупштину Главног града Подгорице.

„Европа сад је прво предложила свог партијског лидера Спајића за председничког кандидата. Тек када је Спајић пао због срског пасоша,у трку је ушао Милатовић као резервни кандидат”, пише Франкфуртер рундшау.