Планете без звезда можда имају месеце погодне за живот

БЕРЛИН –  Планете без звезда можда имају природне сателите, месеце, погодне за живот са одговарајућом орбитом и атмосфером, а такав месец би могао остати топао више од милијарду година, показују најновија истраживања астрофизичара.

Гравитационо привлачење између месеца и његове планете може да одржи постојање течне воде на сателитима, што се сматра стањем кључним за живот.

Компјутерске симулације сада сугеришу да, с обзиром на праву орбиту и атмосферу, поједини месеци који круже око лутајућих планета скитница могу остати топли више од милијарду година, саопштила је астрофизичарка Ђулија Рочети на симпозијуму ПЛАНЕТ-ЕСЛАБ.

Рочети, из јужне опсерваторије у Гаркингу у Немачкој, истакла је у чланку у Међународном журналу астробиологије, да можда постоје много места у универзуму где могу постојати услови погодни за живот.

„ Оно што тражимо су места где се ови услови погодни за живот могу одржати стотинама милиона или милијарди година”, навела је Рочети, пренео је Сајенс њуз.

У новој студији, Рочети и њене колеге извели су 8.000 компјутерских симулација звезде налик Сунцу са три планете величине Јупитера.

Те симулације су показале да ће планете које су избачене из свог соларног система често отпловити у свемир са својим месецима. Тим је затим покренуо симулације тих месеца, за које се претпоставља да су величине Земље.

Циљ је био да се види да ли је дошло до гравитационог загревања и да ли је трајало довољно дуго да живот потенцијално тамо настане.

Астрономи су уочили око 100 планета без звезда, од којих су поједине вероватно формиране од облака гаса и прашине на начин на који се формирају звезде, а друге су вероватно избачене из њихових соларних система.

Компјутерске симулације сугеришу да ових планета које слободно лебде може бити онолико колико има звезда у галаксији.

Такве планете такође могу имати месеце, а 2021. године истраживачи су израчунали да ти месеци не морају бити хладна и неплодна места.

Осим уколико месечева орбита није савршен круг, гравитациона сила његове планете га непрестано деформише, а резултирајуће трење унутар месеца ствара топлоту.

У соларном систему, тај процес се одвија на месецима као што су Сатурнов Енцеладус и Јупитерова Европа.

Довољно густа атмосфера, која задржава топлоту, вероватно у којој доминира угљен-диоксид, могла би да одржи површину довољно топлом да вода остане течна, што је кључни услов за живот, преноси Танјуг.