Музика ми је вратила наду

Прва асоцијација на помен имена Марка Алмонда јесте невероватна нумера „Tainted Love”. Али, током каријере која траје скоро три деценије и пуна је, као и код сваког великог уметника, успона и падова, Питер Марк Синклер Алмонд урадио је много тога, снимио на десетине албума, померао је границе и изнова шокирао јавност. Најпознатији као фронтмен чувеног британског дуа „Софт сел”, овог певача и композитора су 2004. године, после тешке несреће у Лондону када је пао са мотора, назвали медицинским чудом. Упркос двонедељној коми и малим шансама да преживи, Марк Алмонд је успео.

Британски певач, рођен 1957. године у Саутпорту, данас стиже у Београд. Сутра увече у хотелу „Југославија” има заказан концерт. У ексклузивном телефонском интервјуу за „Политику” јуче нам је признао да први пут долази у Србију и да је веома узбуђен због тога.

– Биће то потпуно ново искуство. О вашој земљи не знам много, осим онога што је било на вестима. Радујем се унапред да сазнам да ли код вас има људи који знају и воле моју музику, да ли знају мене…

Шта могу да очекују они који сутра увече дођу на Ваш концерт?

Извешћу „популаран” шоу. Биће ту неких старих песама, хитова, неких синглова, нумере са мање познатих албума, акустичних песама, оних са целим бендом... Мој концерт се може назвати – „Све од Марка Алмонда”.

Да ли је за Вас изазов када у некој земљи гостујете први пут?

Да, зато што никада не знам шта да очекујем. Снимио сам толико песама током протеклих 28 година, опробао сам се у различитим музичким жанровима, прошао сам кроз толико фаза… Баш зато што никад не знам шта да очекујем од публике у земљи у којој први пут гостујем, цело искуство је још узбудљивије.

Да ли Вас је можда то што сте, као тинејџер, слушали радио-шоу легендарног Џона Пила на Би-Би-Сију, определило да се бавите музиком?

Донекле, јер је Џон Пил био важан за многе. Када сам имао 10, 11 година сваке вечери сам слушао радио и емисију Џона Пила у којој сам чуо неке групе за које до тада нисам ни знао да постоје. А музику волим још од раног детињства. Гледао сам на нашем црно-белом телевизору све емисије током шездесетих. Наредна деценија била је веома узбудљив музички период – све је почело са прогресивном музиком, наставило се са глем роком (Боуви, „Рокси мјузик”, „Ти рекси”), а онда су дошли панк и на крају диско и електро. Сви ти жанрови су утицали на мене. Музичари моје генерације дугују много тога Џону Пилу. Када је умро, био сам шокиран. Било је то тако неочекивано. Као да нам је важан део живота нестао.

Како се данас сећате времена проведеног у групи „Софт сел”?

Имам заиста лепа сећања. Била су то нова искуства за мене. Путовања, хит плоче… Морам да Вам признам да ме за осамдесете лично не везују лепа сећања. Али први дани групе „Софт сел” били су веома узбудљиво време. Било је дивно када смо се 2000. године поново окупили, направили још један албум и одржали турнеју. Старим песмама смо удахнули нови живот, и то је било то. „Софт сел” се више никада неће поново окупити. Али, немојте да бринете, јер и даље изводим песме „Софт села” на концертима.

Колико Вам је било тешко да отворите душу и напишете аутобиографију „Tainted Life” у којој сте без устезања говорили о проблемима са дрогом, свом сексуалном опредељењу, авантурама… и за коју сте награђени?

Било је заиста тешко. Много времена, чак две године, провео сам припремајући белешке за књигу, а тек каква је била мука написати прве речи! Међутим, када сам коначно почео, било је то право уживање. Желео сам да напишем искрену аутобиографију, а не да улепшавам ствари, јер живот није такав. Сматрам да сам био строг према себи и то је добро испало.

Једном приликом сте изјавили да је, када Вас пореде са чувеном Едит Пјаф, то лепо признање. Зашто?

Увек је лепо када вас пореде са легендом. Али, таква поређења прихватам са дозом хумора. Нисам истог пола као Едит Пјаф, и зато ми је то забавно, али она је ипак сјајна уметница и легендарна икона. Међутим, када Вас већ пореде са неким, онда нека то буду легенде!

Да ли Вам је било тешко да кренете даље после ужасне саобраћајне несреће у Лондону пре четири године?

Било ми је стварно тешко. Право је чудо што сам преживео и од првог минута после изласка из коме, кренула је права борба. Морао сам поново да учим да ходам, говорим, а о певању да Вам и не причам. Тешко је било повратити самопоуздање и поново изаћи на сцену. Добра ствар у целом том ужасу је што сам постао јачи. Сваки дан сам ишао на часове певања, повратио сам свој глас и сматрам да ми је вокал сада бољи. И даље имам проблема јер, на пример, понекад не могу да се сетим неког стиха из песме, али ту је увек публика, која ми то опрости и помогне. Несрећа ме је научила да се више не плашим будућности и да више ништа не планирам у животу. Нисам толико амбициозан, какав сам био некад, опуштен сам и покушавам да уживам у животу. Ето, када ми се указала прилика да одржим концерт у Београду, ја сам је свим срцем прихватио. Живим нови, други живот. Радим само оно што ми прија, заслужио сам поштовање многих у музичкој индустрији и више не морам никога да задовољавам, сем сам себе. Захваљујући тој грозној несрећи, многи људи су се упознали са мојим радом, било је толико оних који су ме охрабривали… Сви су ми говорили колико им је драго што сам преживео и што се и даље бавим музиком.

Како сте дошли на идеју да прошле године објавите албум обрада „Stardom Road”?

– Није ми било нимало лако, јер сам се још опорављао од несреће. Нисам могао да седнем и концентришем се на писање песама. Али, баш зато нисам хтео да пишем песме о опоравку, већ сам желео да завирим у музичку историју и обрадим неке музичке класике, неке мање познате песме… Током снимања сам написао и прву нову песму – „Redeem me” и то ми је, у свој тој депресији, вратило наду.

Који су Ваши планови?

– Планирам да следеће године снимим нови албум. Већ имам спремне неке нове песме. Имам заказану и једномесечну турнеју са Џулсом Холандом и његовим „Биг бендом” крајем године. Уживам што сам поново на сцени и овај посао данас више ценим него некада.