Тренер још није открио проблем

Партизан би данас (16,30 ч) требало да дочека Вождовац, али с обзиром на божићне услове уочи Васкрса утакмица ће до последњег тренутка да буде под знаком питања. Без обзира на временске прогнозе фудбалери су одрадили шта су могли уочи ње.

„Црно-бели” је дочекују под околностима, које су до скора, као и снег у априлу, биле незамисливе – четврти су на табели!? Ове године им толико иде наопако да је неизвесно када ће да се тргну, а ако успеју у томе – да не буде доцкан. С обзиром да ове сезоне у квалификације за Лигу шампиона води и друго место у нашем првенству чинило се да не морају да брине за визу, али, како теку ствари предстоји тешка борба и за онај најузанији пролаз у Европу.

Игор Дуљај је признао да би лако решили проблем када би га открили. Међутим, дијагнозе нема. На тренинзима не види да играчима недостаје самопоуздање:

– Раде максимално професионално, дисциплина је на високом нивоу. Међутим, када дођу утакмице...

Тренер Партизана претпоставља да се због великог улога повећава и притисак на фудбалере. О тој тези могу бескрајно да се ломе копља, а да ни они који су за, нити они који су против ње, то не могу и да докажу. Ништа не потврђује, нити оповргава, то што су „црно-бели” ушли, суштински, растерећени од битке за титулу, пошто је њихов заостатак за Црвеном звездом био, практично, недостижан, а изгледало је ни да њих нико од пратилаца не може да угрози. Али, заређао је слом за сломом и оно за шта се сматрало да је тврдо као град Варадин почело је да се руши као кула од карата.

Дешава се, како се каже у фудбалу, да лопта неће и у Партизану жале што нека није отишла у противничку мрежу, а и што их је много завршило у њиховој и то због тога што је неко од „црно-белих” частио противника. Ако се зауставе на томе, ако се подробније не прегледају лечиће се погрешним лековима.

Од како је зимус настављена сезона Партизан нема игру, не личи на онај тим, који је био откровење у групи у Лиги конференција. На онај, који није штедео себе ни кад је изгледало да се троши на поткивање мртвог коња. И успевало му је да победоносно одгалопира.

Без обзира на све замисливе и незамисливе, стварне и замишљене, тешкоће професионалци не би смели да буду онако помирени са судбином кад им не иде. Дешавало се овог пролећа и да им добро крене, да рано поведу, а онда она ватра у њима, која их покреће почне да трне док се потпуно не заледе. На тим утакмицама се врло брзо примећивало да немају довољно унутрашње снаге ни да озбиљније покушају да преокрену неповољан ток збивања. Чак и против састава са зачеља. А сада предстоје окршаји с онима из врха табеле.

Партизан је напустила сигурност у одбрани, смисао за акције се негде покидала, конци уиграности замрсили... Тренутни домет његове екипе је прочитан и довољно је да противник неко време дисциплиновано обавља постављене задатке, па да „црно-беле” почну да спутавају безвољност, малодушност... Чак и када се труде да нападају видљиво је да је то безопасно.

Дуљај је гледао доста Вождовчевих утакмица, па је с разлогом изговорио лепе речи о њему. Да је пред његовим играчима тежак посао јасно је само по себи. Неизвесно је да ли ће они, ако су им већ ноге спутане, а мисли загубљене, умети да пробуде себе из учмалости и расане се од зимског сна. Још много зависи од њих, што је, како ствари сада стоје, и највећа опасност, јер ниједан противник није бриљирао, па им однео плен, него су му га они некако олако препуштали. Ако и Вождовац оде с пуним рукама из Хумске веома много ће да се истањи уже којим се „црно-бели” држе за свој, сада чак и скроман, циљ.