Дебакл будућег шампиона код куће

До краја италијанског фудбалског првенства има још десет кола, а Наполи неухватљиво граби да титулама државног првака из времена кад му је перјаница био аргентински ас Дијего Марадона (1987, 1990), својим јединима, дода трећу. У вођству је са 16 бодова више од другопласираног Лација.

Сва је прилика да ће дати и најбољег стрелца. Нигеријац Виктор Осимхен је постигао 21 гол, а Аргентинац Лаутаро Мартинез, узданица Интера, први му је пратилац с 14 голова. Најубојитији из његових редова нису дошли у две најберићетније године (1987 – Италијан Паоло Вирдис са 17, 1990 – Холанђанин Марко ван Бастен с 19; оба из Милана) него у три вицешампионске (1988 – Марадона с 15, 2013 – Уругвајац Едисон Кавани с 29, 2016 – Аргентинац Гонзало Игваин с 36, сарекордер с Италијаном Ђином Росетијем из Торина за 1928/29).

Силовити Наполи, међутим, задрема у минулом колу на ловорикама убедљиве предности. Доживео је дебакл код куће против Милана с 4:0. Непријатан пораз, који га је окрзнуо на врху, његов је најтежи пред домаћом публиком после краха на мечу с Болоњом у октобру 2000 (5:1), а и у сусретима с „росонерима” у Напуљу (исто 5:1 1992, кад је Ван Бастен био четвороструки стрелац, и 1962. у доба Ђанија Ривере и Алтафинија). Тако се у Серији А није провео као бос по трњу од утакмице с Аталантом у Бергаму 2007 (5:1).

Кад његов капитен Ђовани де Лоренцо буде дизао трофеј за првака постаће и званично да је Наполи тек други освајач Апенина који је код куће доживео пораз с најмање четири гола разлике. Милан, вицешампион на крају, „преслишао” је 1950. Јувентус у Торину са 7:1, што је и данас најубедљивија победа госта у њиховим међусобним дуелима („Стара дама” је колико-толико вратила мило за драго са 6:1 на Сан Сиру 1997, кад је насупрот Дејана Савићевића бриљирао његов саиграч из Црвене звезде Владимир Југовић с два поготка).

Било је таквих примера и у нашем фудбалу, а најупечатљивији је из сезоне 1975/76. године. Партизан је волшебно приграбио титулу у последњим секундима првенства, чувеним голом Ненада Бјековића за победу с 1:0 против Олимпије у Љубљани док му је наруку ишао Хајдуков реми с ОФК Београдом на Карабурми (1:1), јер су Сплићани, иако с бољом гол-разликом, ипак завршили с бодом мање од „црно-белих”. Да им управо гол-разлика буде пресудна предност у случају бодовне изједначености допринела је њихова разгоропађеност на Стадиону ЈНА у 27. колу (од 34). Деветог маја 1976. било је и 6:0, а Бјековић је затресао мрежу за јалову утеху. У следећем колу, после тронедељне паузе због реванша репрезентације у доигравању с Велсом у Кардифу, кад је извађена карта за предстојеће Европско првенство код куће, Партизан је изгубио од Слободе у Тузли (2:0), а Хајдук је у Сплиту савладао бањалучки Борац (3:0) па је баш због боље гол-разлике и избио на чело (по 40 бодова). Драматична завршница, уз још две смене на врху пре последњег гола, припала је Партизану, који је у тој сезони, у 22. колу, као домаћин доживео и болан убедљив пораз против вечитог ривала. „Звездаши” су се слатко радовали због 4:1, што их је винуло у привремено вођство.

НАЈУБЕДЉИВИЈИ ПОРАЗИ ПРВАКА НА СВОМ ИГРАЛИШТУ

1952/53.

29. март 1953.

Ц. звезда – Хајдук 1:4

15. коло од 22

Табела: Партизан 21, Хајдук 19, Ц. звезда 18...

Коначна табела: Ц. звезда 31, Хајдук 29...

1969/70.

14. децембар 1969.

Ц, звезда – Жељезничар 1:4

17. коло од 34

Табела: Жељезничар 25 (јесењи првак), Ц. звезда 24...

Коначна табела: Ц. звезда 46, Партизан 44, Вележ 43, Жељезничар 43...

1974/75.

2. март 1975.

Хајдук – Војводина 1:4

18. коло од 34

Табела: Хајдук 25, Војводина 23, Ц. звезда 23...

Коначна табела: Хајдук 48, Војводина 45, Ц. звезда 40...

1975/76.

28. март 1976.

Партизан – Ц. звезда 1:4

22. коло од 34

Табела: Ц. звезда 33, Партизан 32, Хајдук 29...

9. мај 1976.

Партизан – Хајдук 1:6

27. коло од 34

Табела: Партизан 40, Хајдук 38, Ц. звезда 36...

Коначна табела: Партизан 50, Хајдук 49, Динамо 44, Ц. звезда 40...