Вре­ме Авра­мо­вих (не)спо­ра­зу­ма

Авра­мо­ва по­ро­ди­ца је 2022. про­сла­ви­ла пр­ви ро­ђен­дан, али је дру­го оку­пља­ње ше­фо­ва ди­пло­ма­ти­ја САД, Изра­е­ла и че­ти­ри арап­ске др­жа­ве с ко­ји­ма има ди­пло­мат­ске од­но­се от­ка­за­но због ра­сту­ћих тен­зи­ја на Бли­ском ис­то­ку.

Про­шло­го­ди­шњи са­мит одр­жан је у мар­ту, у по­зна­тој изра­ел­ској пу­сти­њи на ини­ци­ја­ти­ву та­да­шњег ше­фа изра­ел­ске ди­пло­ма­ти­је Ја­и­ра Ла­пи­да, и та­да је до­го­во­ре­но да ће се Фо­рум „Не­гев” са­ста­ја­ти сва­ке го­ди­не у пу­сти­ња­ма зе­ма­ља пот­пи­сни­ца.

При­пре­ме са „Не­гев 2” у ма­ро­кан­ском де­лу Са­ха­ре уве­ли­ко су би­ле у то­ку, а одр­жан је низ са­ста­на­ка ра­зних рад­них гру­па и ко­ми­те­та на ко­ји­ма се рас­пра­вља­ло о на­чи­ни­ма уна­пре­ђе­ња са­рад­ње у обла­сти енер­ге­ти­ке, ре­ги­о­нал­не без­бед­но­сти, вој­ске, ту­ри­зма, хра­не, рас­по­де­ле во­да, обра­зо­ва­ња и здрав­ства. Под­не­то је мно­штво про­је­ка­та.

Све су то ак­тив­но­сти пред­ви­ђе­не тзв. Авра­мо­вим спо­ра­зу­ми­ма о нор­ма­ли­за­ци­ји од­но­са с Изра­е­лом, ко­је су кра­јем 2020, уз по­сре­до­ва­ње та­да­шње ад­ми­ни­стра­ци­је До­нал­да Трам­па, скло­пи­ли Ба­хре­ин, Ма­ро­ко, Су­дан и Ује­ди­ње­ни Арап­ски Еми­ра­ти. Ти­ме су се при­дру­жи­ли Егип­ту и Јор­да­ну, пр­вим арап­ским зе­мља­ма ко­је су ус­по­ста­ви­ле ди­пло­мат­ске од­но­се с је­вреј­ском др­жа­вом.

Све арап­ске пот­пи­сни­це, сем Су­да­на, за крат­ко вре­ме су про­фи­ти­ра­ле скла­па­ју­ћи низ спо­ра­зу­ма с Изра­е­лом. Еми­ра­ти су пот­пи­са­ли спо­ра­зум о сло­бод­ној тр­го­ви­ни, ко­ји је за крат­ко вре­ме омо­гу­ћио да ме­ђу­соб­на раз­ме­на до­стиг­не две ми­ли­јар­де до­ла­ра, уз ам­би­ци­ју да се по­ве­ћа на де­сет ми­ли­јар­ди.

Ка­ко го­то­во 700.000 изра­ел­ских Је­вре­ја се­фар­да во­ди по­ре­кло из Ма­ро­ка, и Ра­бат је, упр­кос от­по­ру исла­ми­стич­ке опо­зи­ци­је, кре­нуо да сна­жно раз­ви­ја са­рад­њу с Изра­е­лом, где ку­пу­је са­вре­ме­не дро­но­ве, вој­ну и опре­му за сај­бер-без­бед­ност.

Ма­ро­ко је од Трам­па на­гра­ђен та­ко што су САД при­зна­ле ње­гов су­ве­ре­ни­тет над спор­ном те­ри­то­ри­јом за­пад­не Са­ха­ре, где по­крет По­ли­са­рио го­ди­на­ма во­ди ору­жа­ну бор­бу за не­за­ви­сност. По­сма­тра­чи, ме­ђу­тим, упо­зо­ра­ва­ју на тр­ку у на­о­ру­жа­ва­њу с ар­хи­ри­ва­лом, Ал­жи­ром, ко­ји по­др­жа­ва По­ли­са­рио, а ди­пло­мат­ске од­но­се с Ра­ба­том пре­ки­нуо је по­сле нор­ма­ли­за­ци­је с Изра­е­лом, ко­ју је на­звао не­при­ја­тељ­ским чи­ном.

Иако су у остат­ку арап­ског све­та оп­ту­жи­ва­не да су при­хва­та­њем Трам­по­ве аген­де мар­ги­на­ли­зо­ва­ле па­ле­стин­ско пи­та­ње, пот­пи­сни­це Авра­мо­вих спо­ра­зу­ма по­ку­ша­ва­ју да ба­лан­си­ра­ју у јав­но­сти не­по­пу­лар­ну са­рад­њу с Изра­е­лом и по­др­шку Па­ле­стин­ци­ма, иза ко­је сто­ји „арап­ска ули­ца”.

По­ка­за­ло се да је то го­то­во не­мо­гу­ће у вре­ме кад Изра­е­лом упра­вља крај­ња де­сни­ца, ко­ја се отво­ре­но про­ти­ви пре­го­во­ри­ма с Па­ле­стин­ци­ма, по­др­жа­ва на­ста­вак је­вреј­ске ко­ло­ни­за­ци­је оку­пи­ра­не За­пад­не оба­ле зах­те­ва­ју­ћи анек­си­ју те­ри­то­ри­је на ко­јој би тре­ба­ло да на­ста­не не­за­ви­сна па­ле­стин­ска др­жа­ва и не­ги­ра арап­ско-му­сли­ман­ски ка­рак­тер ис­точ­ног Је­ру­са­ли­ма.

И пре не­го што је са­мит от­ка­зан, Јор­дан је због на­си­ља над Па­ле­стин­ци­ма од­у­стао, док је Су­дан по­ру­чио да је пре­за­у­зет уну­тра­шњим проблeмима.

„Па­ле­стин­ски на­род не по­сто­ји”, из­ја­вио је не­дав­но изра­ел­ски ми­ни­стар фи­нан­си­ја Бе­за­зел Смо­трих из крај­ње на­ци­о­на­ли­стич­ке стран­ке Ре­ли­ги­о­зног ци­о­ни­зма.

Про­а­ме­рич­ким арап­ским ре­жи­ми­ма то је пре­ви­ше, јер стра­ху­ју од от­по­ра јав­но­сти, ко­ја и по­сле че­ти­ри изра­ел­ско-арап­ска ра­та сма­тра Изра­ел агре­со­ром ко­ји те­ро­ри­ше па­ле­стин­ски на­род. Чак се и онај део јав­но­сти ко­ји по­др­жа­ва нор­ма­ли­за­ци­ју про­ти­ви са­рад­њи с Изра­е­лом уко­ли­ко она угро­жа­ва „па­ле­стин­ску ствар”.

„Не­за­ми­сли­во је би­ти пот­пи­сник ми­ров­ног спо­ра­зу­ма са стра­ном ко­ја са­ња да осво­ји ва­шу зе­мљу... не сме­мо да на­ста­ви­мо да се осла­ња­мо на гас и во­ду ко­је Изра­ел кра­де од Па­ле­сти­на­ца”, пи­сао је кра­јем мар­та углед­ни јор­дан­ски но­ви­нар Му­ха­мед Абу Тир.

Упра­во то на­ме­ће пи­та­ње ко­ли­ко на­си­ље на За­пад­ној оба­ли и у Је­ру­са­ли­му угро­жа­ва Авра­мо­ве спо­ра­зу­ме. Очи­то озбиљ­но, па су САД и Ма­ро­ко за­јед­нич­ки про­це­ни­ли да је бо­ље да от­ка­жу „Не­гев 2”.

Изра­ел­ски зва­нич­ни­ци за са­да ни­су пре­ви­ше за­бри­ну­ти због сла­бље­ња те­ме­ља спо­ра­зу­ма, ко­је је вла­да пре­ми­је­ра Бен­ја­ми­на Не­та­ни­ја­хуа про­гла­си­ла за свој ка­пи­тал­ни ди­пло­мат­ски успех. У Је­ру­са­ли­му мно­го ве­ће бри­ге иза­зи­ва ма­сов­ни от­пор спор­ној ре­фор­ми пра­во­су­ђа, иако се ре­ги­стру­је да је Абу Да­би, где је нор­ма­ли­за­ци­ја с Изра­е­лом бра­ње­на ар­гу­мен­том да је та­ко из­бег­ну­та анек­си­ја За­пад­не оба­ле, у по­след­ње вре­ме по­стао глав­ни по­ли­тич­ки па­трон Па­ле­сти­на­ца.

Еми­ра­ти су, за­јед­но с Па­ле­стин­ци­ма, спон­зо­ри­са­ли три ре­зо­лу­ци­је Са­ве­та без­бед­но­сти у ко­ји­ма се тра­жи осу­да Изра­е­ла, а зва­нич­ни­ци из Еми­ра­та ме­се­ци­ма су по­ку­ша­ва­ли да убе­де пре­ми­је­ра Не­та­ни­ја­хуа да сми­ри па­ле­стин­ски фронт, јер би на­си­ље ла­ко мо­гло да се пре­ли­је ка Егип­ту и Јор­да­ну.

Спо­ра­зум о об­но­ви ди­пло­мат­ских од­но­са Ри­ја­да с Те­хе­ра­ном и оче­ки­ва­ни ско­ри по­вра­так Си­ри­је у Арап­ску ли­гу фак­тич­ки озна­ча­ва­ју крај арап­ске ко­а­ли­ци­је про­тив Ира­на. Изра­ел то­не у изо­ла­ци­ју, ко­ју Авра­мо­ви спо­ра­зу­ми не мо­гу да спре­че. „Изра­ел крат­ко­роч­но на­ста­вља да бу­де по­сма­трач на пар­ти­ју на ко­ји ни­је по­зван”, пи­ше ко­мен­та­тор „Ха­а­ре­ца” Цви Ба­рел.