Време Аврамових (не)споразума
Аврамова породица је 2022. прославила први рођендан, али је друго окупљање шефова дипломатија САД, Израела и четири арапске државе с којима има дипломатске односе отказано због растућих тензија на Блиском истоку.
Прошлогодишњи самит одржан је у марту, у познатој израелској пустињи на иницијативу тадашњег шефа израелске дипломатије Јаира Лапида, и тада је договорено да ће се Форум „Негев” састајати сваке године у пустињама земаља потписница.
Припреме са „Негев 2” у мароканском делу Сахаре увелико су биле у току, а одржан је низ састанака разних радних група и комитета на којима се расправљало о начинима унапређења сарадње у области енергетике, регионалне безбедности, војске, туризма, хране, расподеле вода, образовања и здравства. Поднето је мноштво пројеката.
Све су то активности предвиђене тзв. Аврамовим споразумима о нормализацији односа с Израелом, које су крајем 2020, уз посредовање тадашње администрације Доналда Трампа, склопили Бахреин, Мароко, Судан и Уједињени Арапски Емирати. Тиме су се придружили Египту и Јордану, првим арапским земљама које су успоставиле дипломатске односе с јеврејском државом.
Све арапске потписнице, сем Судана, за кратко време су профитирале склапајући низ споразума с Израелом. Емирати су потписали споразум о слободној трговини, који је за кратко време омогућио да међусобна размена достигне две милијарде долара, уз амбицију да се повећа на десет милијарди.
Како готово 700.000 израелских Јевреја сефарда води порекло из Марока, и Рабат је, упркос отпору исламистичке опозиције, кренуо да снажно развија сарадњу с Израелом, где купује савремене дронове, војну и опрему за сајбер-безбедност.
Мароко је од Трампа награђен тако што су САД признале његов суверенитет над спорном територијом западне Сахаре, где покрет Полисарио годинама води оружану борбу за независност. Посматрачи, међутим, упозоравају на трку у наоружавању с архиривалом, Алжиром, који подржава Полисарио, а дипломатске односе с Рабатом прекинуо је после нормализације с Израелом, коју је назвао непријатељским чином.
Иако су у остатку арапског света оптуживане да су прихватањем Трампове агенде маргинализовале палестинско питање, потписнице Аврамових споразума покушавају да балансирају у јавности непопуларну сарадњу с Израелом и подршку Палестинцима, иза које стоји „арапска улица”.
Показало се да је то готово немогуће у време кад Израелом управља крајња десница, која се отворено противи преговорима с Палестинцима, подржава наставак јеврејске колонизације окупиране Западне обале захтевајући анексију територије на којој би требало да настане независна палестинска држава и негира арапско-муслимански карактер источног Јерусалима.
И пре него што је самит отказан, Јордан је због насиља над Палестинцима одустао, док је Судан поручио да је презаузет унутрашњим проблeмима.
„Палестински народ не постоји”, изјавио је недавно израелски министар финансија Безазел Смотрих из крајње националистичке странке Религиозног ционизма.
Проамеричким арапским режимима то је превише, јер страхују од отпора јавности, која и после четири израелско-арапска рата сматра Израел агресором који терорише палестински народ. Чак се и онај део јавности који подржава нормализацију противи сарадњи с Израелом уколико она угрожава „палестинску ствар”.
„Незамисливо је бити потписник мировног споразума са страном која сања да освоји вашу земљу... не смемо да наставимо да се ослањамо на гас и воду које Израел краде од Палестинаца”, писао је крајем марта угледни јордански новинар Мухамед Абу Тир.
Управо то намеће питање колико насиље на Западној обали и у Јерусалиму угрожава Аврамове споразуме. Очито озбиљно, па су САД и Мароко заједнички проценили да је боље да откажу „Негев 2”.
Израелски званичници за сада нису превише забринути због слабљења темеља споразума, које је влада премијера Бенјамина Нетанијахуа прогласила за свој капитални дипломатски успех. У Јерусалиму много веће бриге изазива масовни отпор спорној реформи правосуђа, иако се региструје да је Абу Даби, где је нормализација с Израелом брањена аргументом да је тако избегнута анексија Западне обале, у последње време постао главни политички патрон Палестинаца.
Емирати су, заједно с Палестинцима, спонзорисали три резолуције Савета безбедности у којима се тражи осуда Израела, а званичници из Емирата месецима су покушавали да убеде премијера Нетанијахуа да смири палестински фронт, јер би насиље лако могло да се прелије ка Египту и Јордану.
Споразум о обнови дипломатских односа Ријада с Техераном и очекивани скори повратак Сирије у Арапску лигу фактички означавају крај арапске коалиције против Ирана. Израел тоне у изолацију, коју Аврамови споразуми не могу да спрече. „Израел краткорочно наставља да буде посматрач на партију на који није позван”, пише коментатор „Хаареца” Цви Барел.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


