Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вре­ме Авра­мо­вих (не)спо­ра­зу­ма

До­го­вор о об­но­ви ди­пло­мат­ских од­но­са Ри­ја­да и Те­хе­ра­на и оче­ки­ва­ни ско­ри по­вра­так Си­ри­је у Арап­ску ли­гу озна­ча­ва­ју крај арап­ске ко­а­ли­ци­је про­тив Ира­на, док Изра­ел то­не у изо­ла­ци­ју
Вре­ме Авра­мо­вих (не)спо­ра­зу­ма
(EPA-EFE/ Atef Safadi)

Авра­мо­ва по­ро­ди­ца је 2022. про­сла­ви­ла пр­ви ро­ђен­дан, али је дру­го оку­пља­ње ше­фо­ва ди­пло­ма­ти­ја САД, Изра­е­ла и че­ти­ри арап­ске др­жа­ве с ко­ји­ма има ди­пло­мат­ске од­но­се от­ка­за­но због ра­сту­ћих тен­зи­ја на Бли­ском ис­то­ку.

Про­шло­го­ди­шњи са­мит одр­жан је у мар­ту, у по­зна­тој изра­ел­ској пу­сти­њи на ини­ци­ја­ти­ву та­да­шњег ше­фа изра­ел­ске ди­пло­ма­ти­је Ја­и­ра Ла­пи­да, и та­да је до­го­во­ре­но да ће се Фо­рум „Не­гев” са­ста­ја­ти сва­ке го­ди­не у пу­сти­ња­ма зе­ма­ља пот­пи­сни­ца.

При­пре­ме са „Не­гев 2” у ма­ро­кан­ском де­лу Са­ха­ре уве­ли­ко су би­ле у то­ку, а одр­жан је низ са­ста­на­ка ра­зних рад­них гру­па и ко­ми­те­та на ко­ји­ма се рас­пра­вља­ло о на­чи­ни­ма уна­пре­ђе­ња са­рад­ње у обла­сти енер­ге­ти­ке, ре­ги­о­нал­не без­бед­но­сти, вој­ске, ту­ри­зма, хра­не, рас­по­де­ле во­да, обра­зо­ва­ња и здрав­ства. Под­не­то је мно­штво про­је­ка­та.

Све су то ак­тив­но­сти пред­ви­ђе­не тзв. Авра­мо­вим спо­ра­зу­ми­ма о нор­ма­ли­за­ци­ји од­но­са с Изра­е­лом, ко­је су кра­јем 2020, уз по­сре­до­ва­ње та­да­шње ад­ми­ни­стра­ци­је До­нал­да Трам­па, скло­пи­ли Ба­хре­ин, Ма­ро­ко, Су­дан и Ује­ди­ње­ни Арап­ски Еми­ра­ти. Ти­ме су се при­дру­жи­ли Егип­ту и Јор­да­ну, пр­вим арап­ским зе­мља­ма ко­је су ус­по­ста­ви­ле ди­пло­мат­ске од­но­се с је­вреј­ском др­жа­вом.

Све арап­ске пот­пи­сни­це, сем Су­да­на, за крат­ко вре­ме су про­фи­ти­ра­ле скла­па­ју­ћи низ спо­ра­зу­ма с Изра­е­лом. Еми­ра­ти су пот­пи­са­ли спо­ра­зум о сло­бод­ној тр­го­ви­ни, ко­ји је за крат­ко вре­ме омо­гу­ћио да ме­ђу­соб­на раз­ме­на до­стиг­не две ми­ли­јар­де до­ла­ра, уз ам­би­ци­ју да се по­ве­ћа на де­сет ми­ли­јар­ди.

Ка­ко го­то­во 700.000 изра­ел­ских Је­вре­ја се­фар­да во­ди по­ре­кло из Ма­ро­ка, и Ра­бат је, упр­кос от­по­ру исла­ми­стич­ке опо­зи­ци­је, кре­нуо да сна­жно раз­ви­ја са­рад­њу с Изра­е­лом, где ку­пу­је са­вре­ме­не дро­но­ве, вој­ну и опре­му за сај­бер-без­бед­ност.

Ма­ро­ко је од Трам­па на­гра­ђен та­ко што су САД при­зна­ле ње­гов су­ве­ре­ни­тет над спор­ном те­ри­то­ри­јом за­пад­не Са­ха­ре, где по­крет По­ли­са­рио го­ди­на­ма во­ди ору­жа­ну бор­бу за не­за­ви­сност. По­сма­тра­чи, ме­ђу­тим, упо­зо­ра­ва­ју на тр­ку у на­о­ру­жа­ва­њу с ар­хи­ри­ва­лом, Ал­жи­ром, ко­ји по­др­жа­ва По­ли­са­рио, а ди­пло­мат­ске од­но­се с Ра­ба­том пре­ки­нуо је по­сле нор­ма­ли­за­ци­је с Изра­е­лом, ко­ју је на­звао не­при­ја­тељ­ским чи­ном.

Иако су у остат­ку арап­ског све­та оп­ту­жи­ва­не да су при­хва­та­њем Трам­по­ве аген­де мар­ги­на­ли­зо­ва­ле па­ле­стин­ско пи­та­ње, пот­пи­сни­це Авра­мо­вих спо­ра­зу­ма по­ку­ша­ва­ју да ба­лан­си­ра­ју у јав­но­сти не­по­пу­лар­ну са­рад­њу с Изра­е­лом и по­др­шку Па­ле­стин­ци­ма, иза ко­је сто­ји „арап­ска ули­ца”.

По­ка­за­ло се да је то го­то­во не­мо­гу­ће у вре­ме кад Изра­е­лом упра­вља крај­ња де­сни­ца, ко­ја се отво­ре­но про­ти­ви пре­го­во­ри­ма с Па­ле­стин­ци­ма, по­др­жа­ва на­ста­вак је­вреј­ске ко­ло­ни­за­ци­је оку­пи­ра­не За­пад­не оба­ле зах­те­ва­ју­ћи анек­си­ју те­ри­то­ри­је на ко­јој би тре­ба­ло да на­ста­не не­за­ви­сна па­ле­стин­ска др­жа­ва и не­ги­ра арап­ско-му­сли­ман­ски ка­рак­тер ис­точ­ног Је­ру­са­ли­ма.

И пре не­го што је са­мит от­ка­зан, Јор­дан је због на­си­ља над Па­ле­стин­ци­ма од­у­стао, док је Су­дан по­ру­чио да је пре­за­у­зет уну­тра­шњим проблeмима.

„Па­ле­стин­ски на­род не по­сто­ји”, из­ја­вио је не­дав­но изра­ел­ски ми­ни­стар фи­нан­си­ја Бе­за­зел Смо­трих из крај­ње на­ци­о­на­ли­стич­ке стран­ке Ре­ли­ги­о­зног ци­о­ни­зма.

Про­а­ме­рич­ким арап­ским ре­жи­ми­ма то је пре­ви­ше, јер стра­ху­ју од от­по­ра јав­но­сти, ко­ја и по­сле че­ти­ри изра­ел­ско-арап­ска ра­та сма­тра Изра­ел агре­со­ром ко­ји те­ро­ри­ше па­ле­стин­ски на­род. Чак се и онај део јав­но­сти ко­ји по­др­жа­ва нор­ма­ли­за­ци­ју про­ти­ви са­рад­њи с Изра­е­лом уко­ли­ко она угро­жа­ва „па­ле­стин­ску ствар”.

„Не­за­ми­сли­во је би­ти пот­пи­сник ми­ров­ног спо­ра­зу­ма са стра­ном ко­ја са­ња да осво­ји ва­шу зе­мљу... не сме­мо да на­ста­ви­мо да се осла­ња­мо на гас и во­ду ко­је Изра­ел кра­де од Па­ле­сти­на­ца”, пи­сао је кра­јем мар­та углед­ни јор­дан­ски но­ви­нар Му­ха­мед Абу Тир.

Упра­во то на­ме­ће пи­та­ње ко­ли­ко на­си­ље на За­пад­ној оба­ли и у Је­ру­са­ли­му угро­жа­ва Авра­мо­ве спо­ра­зу­ме. Очи­то озбиљ­но, па су САД и Ма­ро­ко за­јед­нич­ки про­це­ни­ли да је бо­ље да от­ка­жу „Не­гев 2”.

Изра­ел­ски зва­нич­ни­ци за са­да ни­су пре­ви­ше за­бри­ну­ти због сла­бље­ња те­ме­ља спо­ра­зу­ма, ко­је је вла­да пре­ми­је­ра Бен­ја­ми­на Не­та­ни­ја­хуа про­гла­си­ла за свој ка­пи­тал­ни ди­пло­мат­ски успех. У Је­ру­са­ли­му мно­го ве­ће бри­ге иза­зи­ва ма­сов­ни от­пор спор­ној ре­фор­ми пра­во­су­ђа, иако се ре­ги­стру­је да је Абу Да­би, где је нор­ма­ли­за­ци­ја с Изра­е­лом бра­ње­на ар­гу­мен­том да је та­ко из­бег­ну­та анек­си­ја За­пад­не оба­ле, у по­след­ње вре­ме по­стао глав­ни по­ли­тич­ки па­трон Па­ле­сти­на­ца.

Еми­ра­ти су, за­јед­но с Па­ле­стин­ци­ма, спон­зо­ри­са­ли три ре­зо­лу­ци­је Са­ве­та без­бед­но­сти у ко­ји­ма се тра­жи осу­да Изра­е­ла, а зва­нич­ни­ци из Еми­ра­та ме­се­ци­ма су по­ку­ша­ва­ли да убе­де пре­ми­је­ра Не­та­ни­ја­хуа да сми­ри па­ле­стин­ски фронт, јер би на­си­ље ла­ко мо­гло да се пре­ли­је ка Егип­ту и Јор­да­ну.

Спо­ра­зум о об­но­ви ди­пло­мат­ских од­но­са Ри­ја­да с Те­хе­ра­ном и оче­ки­ва­ни ско­ри по­вра­так Си­ри­је у Арап­ску ли­гу фак­тич­ки озна­ча­ва­ју крај арап­ске ко­а­ли­ци­је про­тив Ира­на. Изра­ел то­не у изо­ла­ци­ју, ко­ју Авра­мо­ви спо­ра­зу­ми не мо­гу да спре­че. „Изра­ел крат­ко­роч­но на­ста­вља да бу­де по­сма­трач на пар­ти­ју на ко­ји ни­је по­зван”, пи­ше ко­мен­та­тор „Ха­а­ре­ца” Цви Ба­рел.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.