За славу и навијаче против лидера

Касно су кошаркаши Црвене звезде ушли у праву форму, замало су промашили плеј-оф, а утисак је да му никада нису били ближи још од последњег и јединог учешћа 2016. године. Нико им није крив, што се каже „сами пали, сами се убили”. Имали су добијене утакмице против Жалгириса, Бајерна и Панатинаикоса, да не говоримо о грубом привиду судија против Барселоне и практично отете победе. Времена за анализе ће бити, преостала су два кола у којима „црвено-бели” дочекују Олимпијакос и Фенербахче, па желе да се на прави начин опросте од Европе и верних навијача.

А колико су заиста верни показује податак да је дворана „Александар Николић” распродата за вечерашњи дуел са лидером и једним од главних кандидата за титулу (19 часова). Олимпијакос је и статистички гледано на врху, са најбољим тимским индексом корисности (просек 103 поена), у асистенцијама (21,9), украденим лоптама (7,8) и у шуту за два (61 одсто). Ипак, Звезда је један од ретких тимова који је славио на „врућем” терену у Пиреју (90:86), добио последње три утакмице са „братским” клубом, и смањио заостатак у међусобним суретима на 5-7. Добру форму је српски и регионални првак потврдио са три победе у низу (Басконија, Валенсија и Асвел), знатно је порастао учинак центарске линије, што се доводи у директну везу са чињеницом да је Факундо Капацо коначно „легао” тиму.

Троструки европски првак је одавно обезбедио учешће у плеј-офу, такође и позицију која даје предност домаћег терена у евентуалној мајсторици, али жеља је да на фајнал-фор у Каунасу стигне као лидер регуларног дела сезоне. Трофејни тренер Барцокас, који са Душком Ивановићем има негативни скор (5-4), само је надградио оно што је изненадило прошле сезоне европску кошаркашку јавност – лепоти и једноставности играња додао је аутоматизам, а играчима улио невероватно самопоуздање.

Олимпијакос највећу снагу црпи из спољне линије, коју предводи најпродуктивнији пар плејмејкера, грчки ветеран Слукас и Американац Вокап (обојица просечно по шест асистенција). Чине је још сјајни атлета Мекисик, са продором као најјачим оружјем, Кенан, сјајни дефанзивац и „тројкаш” Ларенцакис и искусни Папаниколау. Ипак, кључна фигура је најкориснији играч Евролиге, Бугарин Везенков, за кога је Сакраменто најозбиљније „загризао”, који у просеку бележи 17,5 поена и седам скокова. Када су поени и утицај на игру у питању, слабији део овог сјајног оркестра су високи играчи. Са висином доминатним Фалом (7,4 понеа), Боломбојем (4,3) и Блеком (4,8), али који дефанзивно раде велики посао, а офанзивним скоком и пасовима стварају вишак простора за сјајне шутере.

Ивановић је у Пиреју изненадио нижом поставом, која је у одбрани све преузимала, а на другој страни терена имала брзину и ритам. За Звезду тада нису играли Мартин, Ивановић и Кампацо, а око Аргентинца се у последње време углавном све врти. А, уколико се његов земљак Вилдоза, најбољи актер првог дуела, уздигне до знаних висина, очекује се отворен меч. Не треба заборавити ни Недовића који је пропустио неколико последњих утакмица, а можда и највећа предност београдских „црвено-белих” је многобројнија и знатно конкретнија унутрашња линија. Формом предњаче Петрушев, Митровић, Бентил и Мартин, па није тешко закључити да ће Звезда напасти из срца рекета.