Правда за Вучићевића

Племенита борба са ветрењачама Драгана Ј. Вучићевића је спојила две важне области – борбу за слободно и независно новинарство и борбу за поштено правосуђе. Драган се бори против мањкавости правосудног система, тј. за декриминализацију увреде. Драган се бори за то да медији, новинари и уредници могу слободно и неометано да раде свој посао, а не да буду жртве масовних тужби „увређених и изненађених”. Драган се бори за то да судије буду ослобођене утицаја политике и да не доносе политичке пресуде. Драган је отишао у затвор да би се борио за принципе и слободе које сам навео. У затвору је штрајковао глађу и имао два захтева – ревизију судског поступка и декриминализацију увреде!

Срећом, Драганова супруга је самовласно и исправно одлучила да уплати новчану казну имајући у виду Драганово здравље и чињеницу да он има шесторо деце. Драган је на слободи. Покренута је изванредна петиција чији је циљ да ниједан новинар више не оде у затвор невин. Драгана Ј. Вучићевића је у затвор послао колега новинар Југослав Ћосић, који га је тужио, „увређен” због тога што је на „Твитеру” написао истину. Да ли га је срамота што је у затвор послао свог колегу, због тога што се усудио да напише истину?

Судови су пресудили да Вучићевић мора у затвор због израженог мишљења и због тога што ради свој новинарски посао. Суд је игнорисао члан Кривичног законика који јасно предвиђа да нема увреде ако је оно што је речено или написано изнето у вршењу новинарског позива и ако се из околности може закључити да нема намере омаловажавања, а овде је управо у питању такав случај. Ово је у закону прописано баш из разлога да новинари не би кривично одговарали због „прејаке речи”, али проблем је када судови ту врло јасну правну норму не желе да примене. Шта је са Уставом гарантованом слободом мисли и изражавања мишљења, шта је са законским правом новинара да слободно објављују тврдње и износе мишљења? Ако се настави примена оваквих аршина, сваки новинар и уредник је у опасности да се неко о коме пишу нађе „увређен” и да их због тога кривично гони.

Јавно сам подржао Драгана Ј. Вучићевића. Подржали су га председник Вучић, Ана Брнабић, Владимир Орлић, Владимир Ђукановић, Дарко Глишић, Горан Весић, Никола Селаковић, Ивица Дачић, Војислав Шешељ, Ђорђе Милићевић, Тома Фила и многи други. Драгана су подржале и колеге Александар Апостоловски, Горан Гмитрић, Предраг Сарапа, Ивана Вучићевић, Јована Јеремић, Иштван Каић, Миломир Марић, Дејан Вукелић итд. Подржао га је и Владимир Радомировић, главни уредник „Пиштаљке” и бивши председник УНС-а, који се заложио за декриминализацију увреде и рекао: „Спорно је то што новинари подносе кривичне тужбе против других новинара. Ја ценим принципијелност колеге Вучићевића који је спреман да оде у затвор како би указао на тај проблем. Остала је увреда као кривично дело, што је погрешно. Нисте декриминализовали увреду, која може да буде и истина. То је јако опасно за све новинаре”. Посебно је значајно што је о праведној борби Драгана Ј. Вучићевића проговорио и председник Вучић, који га је подржао и великодушно понудио да лично плати новчану казну да Драган не би отишао у затвор. Председник Вучић је рекао: „Има много чудних ствари у нашем правосуђу. И постоји, наравно, и огроман утицај странаца јер ћете лако да видите како неке медијске куће никада не могу да добију осуђујућу пресуду ма шта год рекли, а да управо они за које се говори да тобож све контролишу добијају најстроже казне. Ово јесте лоше за земљу да главни уредник најтиражнијих новина иде у затвор.”

Јавност не зна да су две пресуде против Драгана Ј. Вучићевића само део масовних тужби (тзв. СЛАПП тужби) против медија и појединаца блиских председнику Вучићу и СНС-у, које већ пет година подносе тајкуни, опозиционари, новинари и редакције опозиционих тајкунских медија. Ради се о око хиљаду тужби против свих нас који се у првим редовима боримо и штитимо државу и председника Вучића. Мене су до сада, тајкуни и њихови послушници, тужили десет пута. Стотине неоснованих парничних и кривичних тужби за увреду и клевету је поднето против председника Вучића, Синише Малог, Горана Весића, Дарка Глишића, Миленка Јованова и многих других људи из СНС-а, против новинара и уредника медија – „Информера”, Пинка, „Ало”, „Српског телеграфа”. Драган Ђилас се својевремено хвалио да је поднео око 50 тужби. Његов пример већ пет година следе многи други опозиционари и опозициони медијски делатници. Они покушавају, силом тајкунског новца, преточеног у масовне тужбе, да застраше медије, политичке противнике, СНС и појединце, и одврате их од критика уперених против њих. Циљ СЛАПП тужби није правда, већ гушење слободе говора, гушење критике, притисак на медије и новинаре, цензура, застрашивање и финансијско исцрпљивање тужених.

Нажалост, око две трећине судија у Београду су судије које је поставила власт од 2000. до 2012. или су симпатизери садашње опозиције. Такве судије доносе неправедне и политичке пресуде, по правилу против људи који подржавају председника Вучића. Семе зла које је посејао режим од 2000. до 2012. и даље клија и расте. Велики писац Френсис Скот Фицџералд је написао: „Човеково држање може бити одраз чврстих стена или влажних мочвара карактера.” Знамо да је држање Драгана Ј. Вучићевића одраз чврстих стена карактера.

Посланик и члан председништва СНС-а

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa