Модерни архитекта и фотограф

Шта повезује Универзитетску дечју клинику у Тиршовој, зграду ауто-сервиса „Фијат” у Београду, хотел „Жичу” у Матарушкој бањи, школу у Јагодини, породичну кућу на Неимару, виле Прендић и Штерић? Архитекта Милан Злоковић је тачан одговор. Он је аутор тих антологијских дела српског међуратног модернизма, а она реализована у престоници могу се видети на фотографијама које чине изложбу „Архитект Милан Злоковић и фотографија: београдске реализације од 1924. до 1941. године / Идеја и мисао” јуче отворену на дан када је пре 125 година у Трсту рођен овај пројектант, научник, педагог.

Поставка се састоји из две целине – у градском Заводу за заштиту споменика културе на паноима су приказане фотографије седам Злоковићевих здања која су споменици културе, оплемењене цитатима архитекте који показују на који начин је он размишљао о модерној естетици и њеном месту у савременим архитектонским и друштвеним токовима. Аутор тог сегмента је Ксенија Ћирић, историчар уметности и виши стручни сарадник Завода.

У Установи културе „Пароброд” изложене су фотографије Злоковићевих 19 објеката које је он усликао, а аутор тог дела изложбе је архитекта Небојша Антешевић, научни и стручни сарадник Фондације „Милан Злоковић” која је са Заводом приредила изложбу у част овог ствараоца, потписника ремек-дела модерне архитектуре. Злоковић је један од оснивача Групе архитеката модерног правца настале 1928. године и заслужан је за продор модерне архитектуре и кроз писану реч, јавна предавања и изложбе. У току четири и по деценије пројектантског рада Злоковић је израдио око 260 пројеката од којих је шездесетак реализовано, највише у Београду.

– Увид у обимну Злоковићеву заоставштину – библиотеку, цртеже, слике, дневнике, фотографије, писма – насталу у току пројектантске каријере, али и педагошке као омиљеног наставника на Архитектонском факултету у Београду, отворио је нове погледе на читање и разумевање историје модерне архитектуре. Једна од тих тема је и тема архитектонске фотографије која је у нашој средини недоречена и скрајнута. Он је био пионир архитектонске модернистичке фотографије код нас, своја дела је фотографисао од почетка до краја изградње. То је за њега био својеврсни методолошки поступак у процесу пројектовања. Изложба показује на који начин је као фотограф аматер доживљавао фотографију и како ју је користио у свом раду – истиче Антешевић, аутор каталога изложбе.

Он додаје да је најстарија сачувана фотографија портрета Милана Злоковића из 1913. снимљена на пароброду „Марта Вашингтон” којим је путовао из Трста до Њујорка. Први фото-апарат добио је на поклон од пријатеља из Трста када је дипломирао. Користио га је у Паризу где је био на стручном усавршавању и тада фотографисао француску престоницу. Други фото-апарат је купио, а продао га је после Другог светског рата да би отплатио кредит за своју кућу коју је саградио на Неимару, додаје Антешевић.

Ђорђе Мојовић, управитељ Фондације „Милан Злоковић”, јуче је подсетио на то да је у току припрема за заштиту школе у Јагодини, а да је вила „Мозер” у Земуну у поступку проглашења за споменик културе.

– Осим припреме за споменичку заштиту, на истом фронту са Заводом бавимо се одбраном заштићених објеката од насртаја инвеститора и њихових архитеката, нажалост, са променљивим успехом – нагласио је Мојовић.