„Тројански коњ” на броду крије кријумчаре кокаина

Дрога може бити сакривена међу гајбама са воћем, уграђена у мермерне блокове, хемијски растворена како би била прокријумчарена у текстилу или угљу, па чак и скривена у деловима конструкција, на пример крова, зида или расхладних елемената. Знајући да ће царина и полиција прегледати свега два до највише десет одсто свега што бродовима стигне у три највеће европске луке – Антверпен, Ротердам и Хамбург, криминални кланови само у прошлој години успели су да на овај начин у Европу прокријумчаре око 200 тона кокаина.

Све почиње у лукама Јужне Америке, где се дрога често оставља на лако доступно место у товару неког легалног увозника који често ни не зна да превози дрогу. Када такав товар стигне у Европу, у одредишну луку, из контејнера на доковима извлаче га такозвани тимови за екстракцију.

Да би осигурали безбедан транзит наркотика, криминалне групе пажљиво проучавају податке до којих су дошли њихови сарадници у лукама. Они их за новац обавештавају о пошиљакама за које је мало вероватно да ће бити прегледане. Онда на сцену ступају њихови људи и отварају „зелену линију”. Један од начина који се показао као успешан да се избегне полиција су извозни контејнери који се користе након претовара робе јер се ретко нађу под контролом.

Други метод је „клонирање”, односно убацивање лажног контејнера са истим регистарским бројем као оригинални. Док реплика одлази на скенирање, оригинал са дрогом напушта луку. Као тројански коњ, лажни контејнер понекад послужи и као начин да до кокаина стигну чланови криминалне групе. Они понекад данима чекају да преузму своју „робу”.

У ово је укључен читав ланац људи, а највише новца добијају

најважније карике у ланцу. На пример, лучки радник који управља краном и поставља контејнер на приступачној локацији, или његов колега који одређује положај на доковима. За нарко кланове значајни су и они који имају приступ референтним кодовима на контејнерима. Они често зарађују према проценту тежине или вредности товара.

Вође тимова за извлачење добијају између седам и 15 одсто вредности прокријумчарене дроге. Позамашан износ,често и по више стотина хиљада евра, исплаћује се онима који регрутују лучке и царинске раднике, возаче камиона као и оне који обезбеђују приступ подацима са контејнера, али и особљу логистичких компанија. Део људи кланови ангажују и приморавају да за њих раде само застрашивањем.

Аутопутеви, железница и луке омогућавају слободно кретање робе и људи и главни су фактор за економски раст, личну слободу и просперитет. Зато криминалне групе, вођене сталном жељом за повећањем профита смишљају нове начине како би се инфилтрирали у главне пунктове, а три највеће луке Европске уније су међу најзначајнијим чвориштима. Након првог заједничког извештаја у којем је анализирана опасност од упада организованог криминала у њихову инфраструктуру, власти три државе сагласне су да је ривалство међу групама довело и до повећаног насиља у лучким градовима, док се у околним шире мреже за дистрибуцију наркотика.

Кроз поморске луке, према подацима Европола, око 90 милиона контејнера прође сваке године, а више од 90 одсто без контроле, што криминалци користе. Ни друге „рупе” у лучким процедурама и слабости система нису тајна за нарко кланове и тиме се објашњава све већа количина наркотика која  бродовима стиже у Европу.

Крајем марта белгијске власти заплениле су у луци Анверпен шест тона кокаина, а десетак дана раније четири тоне.

У 2021. години у Анверпену је 90 тона кокаина завршило у рукама полиције, што је повећање од 36 одсто у односу на претходну. Прошле године више од 100 тона кокаина одузето је на доковима ове луке. Заплењени наркотици се спаљује али се као посебан проблем показао недовољан капацитет спалионица и потешкоће са налажењем безбедних локација за складиштење оволике количине дроге.