Спремни смо за обављање трансплантација срца

Специјалну плакету „Вечерњих новости” за најплеменитији подвиг године добио је професор др Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”. Ово признање додељено му је поводом 60 година одржавања традиционалне акције ове новинске куће.

У разговору за „Политику” др Бојић каже да награду посвећује запосленима на Институту „Дедиње” за сав заједнички труд и напор који су постигли протеклих година. „Још од деведесетих година прошлог века радили смо на оплемењавању југословенске, а затим српске медицине новим подухватима који живот значе. Имали смо успешно обављене трансплантације органа од 1995. године. У болницама тада није било детерџента, а ми смо урадили успешна пресађивања срца и јетре. Наши пацијенти су и данас живи, неки и више од 27 година после операција. Њих 18 живи нове животе”, нагласио је др Бојић.

Колико вам значи ово признање?

Цитирао бих Алберта Ајнштајна, који је рекао да „овај свет постаје опасно место не због људи који су зли, већ због оних добрих који ништа не предузимају”. Е ми смо предузимали нешто и нисмо чекали боља времена. Освајали смо разне европске и светске резултате у медицини, али за нас пацијенти нису само пуки бројеви већ је ту реч о њиховим судбинама. Поносни смо на то што смо их излечили. Онај ко тражи одликовање није га заслужио, а онај ко га је заслужио готово да му није потребан. Зато сам свако признање које сам добио унео у наш институт и запосленима је речено да то припада свима њима, а мени најмање.

Већ неколико година говорите да имате намеру да поново покренете програм трансплантација срца. Колико сте далеко од реализације те идеје?

Министарка здравља проф. др Даница Грујичић рекла ми је да ћемо добити нову дозволу за обављање трансплантација срца. То је велика нада за наше пацијенте, пре свега за оне којима смо уградили тотално вештачко срце, које представља мост до трансплантације, али и све оне који се лече на нашем институту и центру за срчану слабост. То је нада и за све оне пацијенте који су расути по Србији и који се „вуку” од једне до друге болнице. Трансплантирано срце је за неке људе трајно решење за њихову болест. Нашем институту је 23 године било ускраћено да радимо ту процедуру. Први смо урадили трансплантацију срца у Србији и надам се да ћемо тај програм само наставити. Ми смо спремни за то. Ширењем свести о трансплантацији и донорству органа и добром визијом коју министарка здравља има, успећемо да Институт „Дедиње” као трансплантациони центар то ради. Трансплантација органа захтева добру организацију и логистику, а мислим да смо ми показали да то можемо и знамо.

Да ли је могуће да то буде реализовано ове године?

Ми смо спремни, али неопходно је да имамо потенцијалне доноре. Завод за биомедицину треба да координира потенцијално давалаштво. Тај процес је застао делимично због пандемије ковида 19, али и због других организационих препрека или неажурности. Верујем да ће се са новим замахом који нова министарка здравља даје трансплантација срца вратити у наш институт.

Успели сте да оборите светски рекорд по броју урађених ТАВИ метода (мали инвазивни захват где се без скалпела и отварања грудног коша пацијенту мењају оболели срчани залисци посебним протезама) у једном дану?

Потпуно оригинални приступ смо имали када је реч о ТАВИ методи. Пре четири године није била урађена ниједна таква интервенција. Биле су обављене само демонстрационе операције, али организованог рада није било. Затим смо на управном одбору института одобрили да се ради та интервенција уз симболичну цену. Републички фонд за здравствено осигурање препознао је ову операцију као веома значајну и уврстио је у репертоар здравствених услуга, па смо давно премашили 200 успешно урађених ТАВИ процедура. Успели смо да урадимо у једном дану највећи број ових интервенција на свету. Прво смо урадили 10 захвата у једном дану и изједначили рекорд са болницом у Лајпцигу, а затим смо обавили 13 и престигли их, а затим са 17 операција престигли и болницу у Лос Анђелесу која је била рекордер. То не може да ради неорганизована установа. Јуче смо започели и симпозијум о ТАВИ програму, где нам је почасни гост лекар који је први у свету извео ову процедуру.

Планирате ли још неке нове методе лечења да уведете у рад Института „Дедиње”?

Биће мноштво позитивних изненађења у кардиологији, кардиохирургији, васкуларној хирургији, неурокардиологији… Крећемо са организацијом Центра за аорту, па ће наши стручњаци ићи на едукацију код проф. др Лазара Давидовића, на Клинику за васкуларну хирургију УКЦС-а, јер су они у тој области далеко одмакли. Формирали смо и Центар за превенцију кардиоваскуларних болести, јер је важно да се грађани посаветују како да вежбају, како да се хране… Радићемо више и на рехабилитацији кардиоваскуларних болесника, да не би били „изгубљени” када заврше лечење код нас. Развијамо и рад Центра за дијабетично стопало. Аплицирали смо и за велики број значајних научних пројеката.