Прошле године откривено 67 малолетничких ванбрачних заједница

Г. Ф. имала је непуних 15 година када је М. К, тада двадесеттрогодишњи младић, позвао да живи са њим. Обоје су били из малог места надомак Шапца. Како је М. К. важио за некога ко је могао да има девојку коју је желео, Г. Ф. је била поносна што је овај наочит младић баш њу изабрао.

Без размишљања је узела своје ствари из породичне куће у којој је становала са родитељима више него скромно и већ сутрадан прешла у кућу М. К. која се налазила неколико улица од њеног породичног дома.

Г. Ф. и М. К. су били срећни, све док на врата њихове куће није закуцала полиција. Уз кривичну пријаву која га је теретила за ванбрачну заједницу са малолетницом, М. К. је одведен у полицијску станицу. Тужилаштво је покренуло истрагу против њега, а потом суд – судски поступак.

Г. Ф. га на суду није теретила, напротив. Признала је да се добровољно преселила код младића у којег се заљубила.

На основу доказа којима је располагао, суд је М. К. огласио кривим и изрекао му условну осуду, најчешћу која се изриче за кривично дело ванбрачне заједнице са малолетником.

Сличних прича, сигурно, има још. Нажалост, има и оних у којима су тек стасале девојке које су пристале или су приморане на ванбрачну заједницу малтретиране, шиканиране и злостављане.

У Србији је, према подацима МУП-а за период од јануара до октобра прошле године, евидентирано 67 кривичних дела ванбрачне заједнице са малолетником. Исти подаци показују и да је највећи број ових дела извршен на територији Шапца, Бора, Зрењанина и Новог Пазара.

– Овим кривичним делом оштећено је 59 малолетних особа, 57 женског и два мушког пола. Што се тиче старосне категорије оштећених, њих 60 одсто су старији малолетници (од 16 до 18 година), док остатак од 40 одсто чине млађи (од 14 до 16). Пријављено је 66 учинилаца кривичног дела ванбрачне заједнице са малолетником, међу којима су најбројнији они који имају између 18 и 30 година. Ванбрачну заједницу са малолетником најчешће пријављују оштећени и они који имају посредна или непосредна сазнања о томе – каже за „Политику” потпуковник полиције Ненад Симић, из Канцеларије за координацију активности у борби против трговине људима Дирекције полиције МУП-а.

Наш саговорник наводи да је осим за пунолетну особу која живи у ванбрачној заједници са малолетником, казна предвиђена и за родитеља, усвојиоца или стараоца који омогући малолетнику да живи са пунолетном особом у ванбрачној заједници или га на то наведе. Зато је, објашњава потпуковник Симић, већи број учинилаца у односу на број оштећених малолетника.

Списак српских градова у којима се уочава највећи број недозвољених бракова са малолетником, према подацима МУП-а, већ годинама се не мења, па је тако у последњих пет година највише пријава било у Шапцу (12 одсто), Новом Пазару (11), Новом Саду (десет), Београду (девет) и Зрењанину (осам). Спорадични случајеви, евидентирани су у Лесковцу, Сомбору, Јагодини, Краљеву, Пријепољу и Ужицу.

– Треба нагласити да се када је реч о кривичном делу ванбрачне заједнице са малолетником, уочава висок проценат одбачаја кривичних пријава. Подаци показују да скоро свака трећа пријава буде одбачена из различитих разлога. Најчешћи је тај што нема доказа да је дело учињено, зато што се не ради о кривичном делу које се гони по службеној дужности и зато што осумњичени прихвати да отклони штетну последицу или надокнади штету која је настала извршењем кривичног дела – наводи потпуковник Симић.