Јуниори побегли са „Фејсбука”

Ако тражите профил вашег детета или било ког припадника младе генерације на „Фејсбуку”, велика је вероватноћа да ваша потрага неће уродити плодом јер су се млади углавном преселили на „Инстаграм”, „Тикток” и „Снепчет”, сведоче најновији подаци „Фејсбука” у Србији. Анализирајући разлоге тога, др Далибор Петровић, професор на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, каже да су први пут у историји цивилизације, а пре свега захваљујући дигиталним медијима, млади тако експлицитно били изложени погледу родитеља. Наиме, старији су на „Фејсбуку” добили прилику да завире у њихов свет и прате шта се у њему дешава. Када им је постало непријатно – било зато што их родитељи прате 24 часа дневно, или због тога што су постали главна тема медија и јавног дискурса – млади су побегли у анонимније друштвене мреже.

„Други разлог је динамичност нових технологија – век трајања сваке нове платформе све је краћи. Подсећања ради, пре само пет-шест година „скајп” је био ’маст хев’ технологија, а данас га скоро нико не користи. Свака нова апликација све боље и прецизније ’гађа’ потребе одређене циљне и старосне групе, а нове платформе више кореспондирају са жељама младих корисника. ’Инстаграм’ је први ’нагризао’ моћ и популарност ’Фејсбука’, због чега је та компанија купила ову мрежу, а млади су у међувремену почели да се окрећу затворенијим социјалним мрежама, где је анонимност већа, а систем селекције пријатеља и пратилаца ригорознији. Иако млади на ’Инстаграму’ прате познате личности и идоле из света музике, филма и спорта, највећи део њихових пратилаца јесу другари из школе и краја. Мало њих има родитеље међу пратиоцима”, објашњава наш саговорник, који је и аутор књиге „Друштвеност у доба интернета”.

Велика популарност „Инстаграма”, „Тиктока” и „Снепчета” међу тинејџерима и младима може се објаснити чињеницом да на овим платформама доминирају фотографије и видео-записи. И док се фотографије претварају у мимове, видео-клипови постају главно средство комуникације на „Тиктоку”, констатује наш саговорник и наглашава да су млади најбољи баштиници идеје да „слика говори више од хиљаду речи”.

„Младима су текст и писана реч неинтересантни. Они су прави ’дигитални урођеници’ и прва генерација у историји која се родила и одрасла у потпуно дигиталном свету. Врло је извесно да су им родитељи уместо звечки давали таблет и да су им прве играчке били мобилни телефони, а не плишани медведи. То је генерација која је од првих дана научила да комуницира кроз екран, пре свега уз помоћ фотографија, видео-клипова, стикера и емотикона – њима су речи мање значајне, они их скраћују и своје мисли и емоције изражавају пре свега кроз видео-записе. Неко ко се родио у Србији пре новог миленијума, у првих пет-шест формативних година, вероватно није имао рачунар, али већина клинаца рођених након 2005. године одрастала је уз таблет и видео-игрице. Због тога је ’Фејсбук’ за њих превазиђена технологија”, закључује наш саговорник.

Како истичу представници најпопуларније социјалне мреже на свету, највише корисника ове мреже има између 30 и 39 година, петина оних који припадају старосној групи од 20 до 29 година има профил на „Фејсу”, док удео четрдесетогодишњака износи 22 одсто. Сваки шести корисник „Фејсбука” у Србији има између 50 и 59 година, а сваки седми је старији од 60 година. Важи и обрнуто – свега три одсто млађих од 19 година има профил на „Фејсу”. Међутим, упркос масовној сеоби младих са „Фејсбука”, он је и даље најпопуларнија друштвена мрежа у Србији – чак 3,1 милион наших суграђана има отворен профил на њој. Број корисника „Инстаграма” у Србији достигао је три милиона, од којих чак 70 одсто припада популацији млађој од 39 година – скоро четвртина корисника ове мреже има између 30 и 39 година старости, следе они из старосне групе од 40 до 49 година (16 одсто), а затим најмлађи (од 13 до 19 година), којих је 11,5 одсто. Популација изнад 50 година чини 14 одсто свих корисника „Инстаграма”, а међу њима је свега пет одсто старијих од 60 година.

У Србији твитује 610.000 људи

После Србије, највише корисника „Фејсбука” у региону има Хрватска – 1,9 милиона, следи Босна и Херцеговина са 1,5 милиона, Албанија има 1,2 милиона, а Словенија милион особа. Фејсбук налог у Северној Македонији има 992.600 корисника, а у Црној Гори 304.000. И „Инстаграм” има највише корисника у Хрватској (1,5 милиона), следе Босна и Херцеговина и Албанија са по 1,1 милион особа, а затим Северна Македонија (774.000) и Словенија (673.700), док је најмањи број корисника те друштвене мреже регистрован у Црној Гори – 380.400. Друштвена мрежа „Твитер” у Србији има 610.000 корисника, „Линкедин” 1,2 милиона, а „Снепчет” 1,8 милиона. Број корисника „Јутјуба” у Србији је пет милиона, док апликацију „вајбер” користи 5,7 милиона власника паметних телефона.