За испит сви неспремни

Средњошколци који су сада трећи разред и који би требало да буду прва генерација која ће полагати државну матуру – немају појма које услове треба да испуне да би постали бруцоши, јер им то још нико није објаснио. Родитељи су неупућени, наставници такође. Факултети одуговлаче доношење одлука о томе како ће уважавати резултате велике матуре. Министарство просвете – без јасне слике и одговора на гомилу недоумица. Неизвесност је општа. Неповерење расте.

Подсетимо, закони предвиђају да велика матура у пуном обиму буде уведена 2024. године, што у Србији није гаранција да ће тако и бити. Крајњи законски рок да се све високошколске установе изјасне о томе како ће уважавати матуру истекао је још прошлог августа, па ником ништа, иако ту обавезу нису све испуниле. Генерацији која је виђена да прва положи овај испит зрелости – пуца филм. Ђаци дижу глас. Буне се. Не желе да буду колатерална штета неспремности система. Просветном врху предали су петицију с 25.000 потписа тражећи да се одложи увођење овакве државне матуре, по концепту који још нема дефинисан крај, а по мишљењу ђака, има низ мањкавости и недоречености.

Државна матура би требало да свима пружи једнаке шансе, али средњошколци су уверени у супротно: да је такво тестирање нефер и дискриминаторно, јер ће сви морати да раде исти тест из обавезних предмета које су учили по различитим плановима и програмима.

– Ученици графичке или музичке школе који имају математику два пута недељно, врло проблематичног квалитета наставе, мораће да полажу исти тест као ученици природно-математичког смера гимназије који је имају пет пута седмично, а исто је и са српским језиком када се упореде ваздухопловна школа и Филолошка гимназија – илуструју ђаци из удружења „И ми се питамо”.

Велика матура би требало да буде објективна провера знања ученика и квалитета предуниверзитетског образовања. Матурантима би требало да олакша упис утолико што не би морали да у кратком временском периоду полажу два слична испита, матурски и пријемни за факултете, нити да путују на квалификационе испите у универзитетске центре, што за већину представља значајан трошак. Уколико национално тестирање буде значило директан пролаз на студије, будући студенти неће плаћати полагање пријемног, а моћи ће да конкуришу за упис на неколико факултета истовремено. Притом, школе би биле у обавези да припремају ученике за полагање државне матуре, наравно – бесплатно. Само, где би се ти часови уденули у пребукиране распореде?

– Гимназијалци у просеку имају 6,6 часова дневно и у оваквим условима немогуће је организовати час одељењског старешине, додатну или допунску наставу, секције, припреме за општу (државну) матуру. Школе не могу ни теоријски да реализују све што је предвиђено годишњим планом рада. Услед великог оптерећења ученици све више уче само за оцену, а не за знање, што има за последицу да им је успех висок, али да то није праћено правим знањем. Са оваквим „реформама” можемо само очекивати веома лоше резултате на државној матури – став је Друштва директора школа Србије.

Ако и постоји, није обелодањена озбиљна анализа о томе колико ће новца факултети изгубити ако с увођењем државне матуре више не буду организовали припремну наставу, пробне ни пријемне испите – а све су то до сада плаћале генерације матураната (односно њихови родитељи) жељне индекса. Процене су просветног врха да би за више од 90 одсто студијских програма државна матура могла да се сматра само „промењеним местом пријемних испита”, али баш то што би се провера знања реализовала у средњим школама отвара питање како ће се спречити преписивање и осигурати регуларност испитне процедуре.

Који је доњи праг за полагање државне матуре? Како ће се на студије уписивати ученици који су завршили средњу школу „по старом”? Шта ако неко током студија жели да промени факултет? Колико ће на тесту бити питања са основног, средњег и напредног нивоа? Да ли ће постојати збирке за припрему? Како ће се рангирати кандидати, ко ће имати предност међу ђацима који имају исти број бодова… – тек су нека од кључних 20 питања на које неформална група средњошколаца „И ми се питамо” чека одговоре просветног врха.

Чак 60 одсто средњошколаца уопште није обавештено о државној матури и не зна ни који ће се све предмети наћи на том испиту – показало је истраживање Уније средњошколаца Србије, која на републичком нивоу окупља око 110.000 средњошколаца из 196 ученичких парламената у 75 градова.

– Утисак је да је читав пројекат државне матуре обавијен велом тајне. Главни задатак Министарства просвете био је да правовремено информише све актере о предностима, али и о изазовима које увођење овог испита доноси. И управо су пали на том испиту. Питања средњошколаца су потпуно легитимна, али је њихов предлог да се уведе пробни период депласиран, слично су већ понудили факултети – сматра Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.

Идеја о пробном или „прелазном периоду” – да се три или четири године полажу и матура и пријемни, да се пореде резултати, али да се за упис рачуна само успех с пријемних испита, потекла је још пре годину дана са Универзитета у Београду. Проблем је што би у том случају мотивација ученика на државној матури била минимална, јер им од успеха на тој провери не би зависио упис на студије.

– Лично сматрам да и ученици и факултети и министарство помало коче процес, уместо да сви инсистирамо да се матура одржи 2024. године. Али, ако су представници министарства и факултета успели коначно да седну за сто, да се договоре, одлагање за годину дана не би било претерано страшно, а свакако би било боље решење од могућег компромитовања комплетног концепта на првом испиту, јер би у том случају последице биле немерљиве и трајне – закључује Марков.

Министар Ружић: Проба 31. маја, 1. и 2. јуна

Бранко Ружић за наш лист наглашава да ће државна матура „бити имплементирана у оном тренутку када све буде кристално јасно, уз нулту толеранцију за било коју врсту изненађења”.

– Уверен сам да ће већина факултета прихватити државну матуру, као и да ћемо кроз дијалог са ђацима и школама увидети који је ниво спремности система да се уведе држана матура у дефинисаном року 2024. године. Оно што мора да претходи томе јесте још једна проба, и то 31. маја, 1. и 2. јуна, која ће нам сигурно дати додатне повратне информације шта треба побољшати или променити до следеће године. Ученици који су сада трећи разред средње школе, имаће прилику да се на проби упознају с процедурама и задацима за државну матуру која их очекује следеће године – објашњава Ружић.

Након конструктивног разговора с представницима удружења „И ми се питамо”, министар просвете каже да су се усагласили да је велики број питања отворен због лоше информисаности.

– С обзиром на то да је реч о нечему што је веома комплексно, у протеклом периоду предузимале су се бројне активности како би сви учесници у процесу – ученици, наставници, директори, школе, факултети – били упознати са оним шта их очекује. Мислим да је то створило добар основ. Верујем да је државна матура искорак у добром смеру и да ће бити покретач позитивних промена у свим сегментима система, јер ће свакако променити многе устаљене, а недовољно ефикасне и квалитетне праксе у нашем образовању. Најважније је да државна матура буде спремна и да свима буде све кристално јасно и прецизирано. Понављам: неће се увести наметањем и не сме да буде науштрб оних којима је намењена, а то су средњошколци – истиче Ружић.