Аранђеловачки основци се дружили са Ршумом

Аранђеловац – Народна библиотека „Свети Сава” уз помоћ Основне музичке школе „Петар Илић” je за основце организoвала сусрет са књижевником Љубивојем Ршумовићем. Према речима организатора, овакви сусрети са песником, жива реч и лично познанство највише доприносе учењу и схватању и песника и стихова.

Овом приликом, бард поезије, али и књижевник, новинар и сценариста који ове године обележава 66 година стварања, јер је први стих написао још док је био у ђачкој клупи, 1957. године, говорио је своје песме, објашњавао како је стварао своје риме и одговарао на бројна питања.

– Да малишани препричавају овај сусрет и да га се сећају кад буду били велики људи, то је обавеза свих нас који стварамо и пишемо за младе људе, за такозвану децу. Тај аманет су нам оставили и Десанка Максимовић и Бранко Ћопић и Душко Радовић и цела та плејада стваралаца која се на литерарном тржишту за децу појавила после Другог светског рата. Како се ми сећамо њих, надам се да ће се исто тако и ова публика сећати нас – рекао је бркати витез стиха Љубивоје Ршумовић.

Догађај је почео дечјом химном „Деца су украс света”, која је и званично проглашена за хвалоспев малишанима. Ршум је одговарао на разна питања, а мук је настао кад је песник открио да није навијач нити „Црвене звезде”, нити „Партизана”, већ „Слободе” из Ужица. Младу публику је додатно увеселио испричавши анегдоту са Београдског сајма књига када му је један дечак зачуђено рекао „Па, ти си још увек жив”. Мале људе је интересовало и када је написао прву песму и како му се звао најбољи друг, која му је песма најдража и колико их је написао. Питања су се смењивала као на квизу, а писац који је свој живот посветио деци и онима који су задржали врцав и ведар дух, увлачио је усхићену публику у тајне песничког заната и стварања првих рима, открио да је написао више од 20 хиљада песама и да свако јутро напише по неки стих. Рекао је и да песма не мора да буде увек добра, да је поједине песме писао и током неколико година, да је проживео преко 103 живота читајући књиге других писаца, да је почео да пише по узору на песме Бранка Ћопића и да је први песник којег је видео уживо био Мирко Петровић и да му је најдража песма „Бели пакети”. Дечацима је показао како могу одмах да пусте бркове кроз причу из детињства о свом деди Стевану који је знао да му каже: „Шуле, дођи да пустиш бркове”. Млади Ршум којег је деда тако звао, прво би прстићима ухватио свог деду за бркове, а онда би их пустио, чиме би унук и заиста „пустио” бркове. Кроз причу о одрастању на Златибору, песник је публику упознао и са тајнама здравог живота. Литерарни час Љубе Ршума једва је окончан, јер су малишани желели још прича.

Чини се да су речи Душка Радовића биле пророчке када је рекао да је једна фаза дечје књижевности од Јована Јовановића Змаја до Ршума, а друга од Ршума па до песника који се још нису ни родили.

Ове године, поводом обележавања Сретења, Ршумовић је добио и награду за родољубиву поезију „Одзиви Филипу Вишњићу” за 2023. годину, коју додељује Задужбинско друштво „Први српски устанак” из Орашца и која му је уручена у Народној библиотеци „Свети Сава” у Аранђеловцу, 13. фебруара.