Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како што пре иселити несавесне подстанаре

Извршна клаузула у овереном уговору омогућава и брзо исељење и накнаду штете, али и заштиту подстанара од самовоље станодавца
Како што пре иселити несавесне подстанаре
(Фото Р. Крстинић)

Договор власника стана и подстанара је најчешће потпуно неформалан, а то у пракси доводи понекад до великих проблема. Догађа се да станодавци после више месеци затекну неплаћене рачуне и оштећења у стану. Неки остају ускраћени за више месечних кирија, а притом им стижу и тужбе због дугова за комуналне услуге.

Медији су недавно писали о случају из Земуна, где власница куће већ две године не успева да исели подстанаре који не плаћају ни кирију ни рачуне. Због дугова јој стижу тужбе, а она је суду тужила подстанара који није дошао на рочиште са „лекарским оправдањем” да га „боли уво”.

Правни стручњаци сматрају да би сваки уговор о закупу непокретности требало да буде потврђен и оверен код јавног бележника, уз обавезну извршну клаузулу, која би омогућила не само раскид пре уговореног рока већ и исељење и наплату потраживања од подстанара.

– Такав уговор који је солемнизован (потврђен и оверен) код јавног бележника заштитио би закуподавца од подстанара који не плаћају ни закупнину ни рачуне, а такође би заштитио и савесне подстанаре од закуподаваца који би преко ноћи да их иселе или промене услове издавања – кажу за „Политику” у Јавнобележничкој комори Србије (ЈКС).

Дакле, постоји начин да се заштите и закуподавци и подстанари, а то је уговор о закупу непокретности, који је оверен код јавног бележника. У пракси се види да је само овера потписа на уговору недовољна, па се релативно често догађа да једна или обе уговорне стране имају великих проблема.

– Пут до правде обе стране могу да потраже у парничним поступцима, у којима ће постојећи оверен уговор бити сигурно јак доказ, али истовремено, судски процес има свој ток и самим тим дуго траје. Међутим, ако се закључи уговор и обе уговорне стране пристају на непосредно извршење у случају непоштовања јасних и прецизних обавеза и рокова, пре свега у погледу плаћања закупнине и исељења из непокретности – онда би уговор представљао извршну исправу, а закуподавац би могао ефикасније – кроз вођење извршног поступка да заштити своја права, без дуготрајног судског поступка – објаснили су у Јавнобележничкој комори.

Истовремено, заштита савесних подстанара остала би на снази и закуподавац не би могао преко ноћи да раскине уговор без поштовања прецизно прописаног отказног рока, нити да мења друге услове на начин који није прописан.

Наиме, тренутна пракса је таква да за правну ваљаност уговора о закупу није прописана одређена форма закључивања. Ови уговори најчешће се раде без прецизно наведених услова. Неретко се у пракси догађа ситуација у којој закупац непокретности, поред тога што не испуњава своје обавезе и не измирује закупнину, избегава да се исели и да стан или кућу врати закуподавцу. Додатни терет на страни закуподавца представља и то што, у таквим ситуацијама, подстанар не плаћа ни дажбине, па и тај терет пада на закуподавца – иако он сам није потрошач.

Према мишљењу Јавнобележничке коморе Србије, решење за овакве проблеме може се наћи у члану 85 Закона о јавном бележништву, који даје могућност уговорним странама да закључе уговор о закупу непокретности са извршном клаузулом. У том случају се наведени уговор закључује у форми јавнобележнички потврђене исправе.

– Закључивањем уговора о закупу непокретности, који би у себи садржао извршну клаузулу, и као такав био солемнизован код јавног бележника, допринело би побољшању правног положаја закуподавца и закупца, а самим тим и остваривању начела правне сигурности и економичности приликом остваривања права странака – наводе из ЈКС.

Ово би, наравно, изискивало нешто веће трошкове, јер би јавни бележник улазио у садржину уговора о закупу и процењивао дозвољеност правног посла. Заузврат, правна сигурност је немерљиво већа, за обе стране. Јавни бележник био би дужан да води рачуна о интересима свих страна, као и да су сви свесни својих права и обавеза из уговора.

Ако би уговор о закупу био вредан, на пример, 400.000 динара на годину дана – солемнизација тог уговора са извршном клаузулом коштала би странке укупно 7.200 динара.

Сада се у пракси између станодавца и подстанара у највећем броју случајева не закључује никакав уговор, а ако се и закључи – наводи се мања цена закупнине, због трошкова пореза.

Треба, међутим, ставити праву цену и платити порез, а у уговору се могу предвидети и детаљи о накнади штете у стану или кући уколико се нешто поломи или на други начин оштети.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Данас, када је потражња за становима вероватно највећа у историји Београда, (бивши) подстанари често врше разне диверзије у изнајмљеним становима да би спречили власнике „да доведу Русе“. У дослуху са (дивљим) мајсторима праве штету, онеспособљавају виталне стамбене функције (струју, воду). Станарину одбијају да ускладе са реалним падом евра, аргументима „ја немам више“. Подржавам акцију јавних бележника и предлажем строге каѕне ѕа свако намерно оштећење стана од стране (одлазећих) подстанара.
Dacha
Beogradjani izdaju svoje stanove i drzavi ne placaju porez. Utaja poreza je krivicno delo. Upravnici zgrada moraju da prijave poreskoj svako iznajmljivanje stana. Kazne moraju biti drakonske.
Земунац
Нису само Београђани ти који издају станове. Станови се издају широм Србије и велика већина (да не кажем сви) избегавају да плате порез. Зато и нема уговора, нити смо ми навикли да склапамо уговоре о закупу стана. Због свега тога и једни и други испаштају. Станодавци када добију станаре из пакла и обратно. Само не знам колико је баш тачно да ће стриктни уговори спасити уговорне стране, јер ако то потпада под Закон о облигационим односима онда ће се ''ћерати'' по судовима коју деценију.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.