Киша лије над Тајваном

Кинези кажу за тропска подручја у која спада и њихово највеће острво Тајван, да тамо киша не пада, већ лије. Толико је суморна и дуготрајна временска прогноза за тајванску дипломатију.

Администрацији одлазеће острвске челнице Цај Инг-вен не предстоје ведри дани. То није могла да поправи ни посета Тајвану делегације привремених институција Косова, коју је кинеска дипломатија оценила као „отворену подршку сепаратистичким снагама”, чему се „кинеска страна одлучно противи”. „Тајван је неодвојиви део кинеске територије и питање Тајвана је чисто унутрашња ствар Кине и у њега се не могу мешати никакве спољне силе”, поручено је из амбасаде Народне Републике Кине у Србији.

НР Кина сматра Тајван својом територијом која се отцепила 1949. пошто су на острво пребегле трупе националистичког лидера фелдмаршала Чанг Кај Шека поражене у грађанском рату од Народноослободилачке армије предвођене Мао Цедунгом. Највиши кинески руководиоци са председником Си Ђинпингом на челу поручили су да је независност Тајвана за њих „црвена линија” те ће настојати да мирним средствима врате острво матици домовини.

„Сарадња” двеју насилно отцепљених територија, Косова и Тајвана датира из 1999, после НАТО интервенције против Савезне Републике Југославије, чему се НР Кина снажно супротставила и чији су грађани страдали у ваздушним нападима на Београд. У то време је челник Тајвана Ли Тен Хуи обећао је за Косово помоћ од 300 милиона америчких долара. Од тада је Тајпеј био наклоњен према Косову и признао је једнострано проглашену независност јужне српске покрајине 2008, први у Источној Азији. Из Тајпеја нису саопштили да ли успостављају и дипломатске односе са Приштином.

Одлука из Тајпеја је изазвала оштру критику званичника у Пекингу. Тадашњи портпарол Министарства спољних послова НР Кине је изјавио да је „Тајван део Кине и стога нема право да расправља или поштује такозвано признање Косова”. Према неким аналитичарима, НР Кина је касније усвојила закон о борби против сецесије, између осталог, и због могућности да „сепаратистички покрети” попут косовског могу настати на Тајвану и у вези са другим евентуалним територијалним споровима.

У Тајпеју и Приштини рачунају да насилно отцепљени Косово и Тајван могу сарађивати у три области – културној размени, науци и технологији и економском развоју. Тајван је последњих година спровео неколико културних иницијатива заједно са Косовом. Затим су, 2021. представници Приштине и Тајпеја у Будимпешти разговарали о о успостављању економских односа. Нешто косовске робе извезено је на Тајван.

Наводно, Тајпеј јача присуство на Косову. У децембру 2021. Тајван је проширио односе са Косовом преко заједничке парламентарне групе пријатељства, прве такве врсте на Балкану.

Међутим, и у Приштини признају да су привремене институције неспремне да јачају односе са Тајпејем јер је НР Кина увек решена, као стална чланица Савета безбедности Уједињених нација, да искористи право вета и блокира настојања Косова да се придружи међународним организацијама – на исти начин као што поступа са Тајваном.

Речит је пример БЈР Македоније која је после одвајања од тадашње Југославије ушла у авантуру односа са Тајваном на нивоу амбасадора између 1999. и 2001. Но, брзо се Скопље одрекло Тајвана у корист НР Кине, пошто је Пекинг ставио вето на план УН да продужи мандат мировних снага светске организације у Македонији.

Натраг на вишемесечну временску прогнозу за Тајван, централноамеричка држава Хондурас је у недељу прекинула дипломатске односе са острвом и неколико сати касније их успоставила са НР Кином. Хондурас је постао девета држава у свету, а пета у Латинској Америци која је тако поступила откако је Цај ступила на дужност у мају 2016. Само 12 држава чланица УН и даље дипломатски признаје Тајван. Тешко да се Цај и њена странка могу дичити таквим достигнућем.

Министар спољних послова Хондураса Едуардо Енрике Реина који је у Пекингу потписао заједничко саопштење о успостављању дипломатских односа са кинеским колегом Ћин Гангом  се раније пожалио да Тајван није одговорио на захтев да удвостручи годишњу помоћ и преиспита услове дуговања социјалистичкој влади у Тегусигалпи. Са друге стране, Хондурас жели да му НР Кина помогне у изградњи три бране, од којих је за прву већ добио средства, и да рефинансира спољне дугове у износу од око осам милијарди америчких долара, укључујући обавезе према Тајвану.

Пошто НР Кина отвара амбасаду у главном граду Хондураса, а Пекинг то чини само уколико држава домаћин претходно повуче признање Тајвана, сепаратисте ће признавати државе које збирно имају мања од 39 милиона људи, или 0,49 одсто светског становништва. Преосталих 99,51 одсто живи у државама које званично признају да постоји само једна Кина и да је Тајван провинција НР Кине.

То су Гватемала (најбројнија са 17,98 милиона становника), Хаити, Парагвај, Есватини, Белизе, Света Луција, Свети Винсент и Гренадини, Маршалска острва, Свети Китс и Невис, Палау, Тувалу и Науру (најмалобројнији са 9.852 житеља). Тајван признају и Ватикан који није у УН, те Сомалиленд, територија отцепљена од ратом раздиране и хаотичне источноафричке државе Сомалије.

Чак и Сједињене Америчке Државе признају, барем на папиру, да је Тајван део Кине. Међутим, упркос законским обавезама према НР Кини, званични Вашингтон постепено повећава подршку отпадницима на Тајвану. Са друге стране, Цај као да сматра како су само САД важне, чак и уколико то значи претварање острва уз обалу НР Кине у одскочну даску за Вашингтон у све опаснијем надметању са Пекингом, што би могло да запрети оружаним сукобом.

Протеклих дана је из Стејт департмента саопштено да ће високи изасланик председника Џозефа Бајдена посетити Хондурас. Ројтерс је коментарисао да су се претходних година САД забринуле што НР Кина настоји да прошири утицај у Јужној Америци. Однедавно су Панама, Салвадор, Доминиканска Република и Никарагва успоставили дипломатске односе са НР Кином.

Портпарол министарства спољних послова НР Кине је поводом посете америчког изасланика Тегусигалпи приметио како је Вашингтон успоставио дипломатске односе са Пекингом пре 44 године, па како може да ускраћује право другим државама да исто то учине. Вашингтон треба да одустане од застареле доктрине председника Џејмса Монроа из 1823. о Латинској Америци као „дворишту” САД, те поштује право других држава да воде независну спољну политику, поручио је портпарол у Пекингу.

У међувремену, Тајвану прети могућност да ће пример Хондураса следити Парагвај, још једна латиноамеричка земља. У Парагвају су 30. априла општи избори на којима би могао да победи политички центриста Ефраин Алегре, главни председнички кандидат опозиције и лидер Истинске радикално-либералне странке. Из странке су поручили да ће изборна победа значити успостављање дипломатских односа са НР Кином.

Уредник и новинар