„Калашњиков” одушевио Љубљану

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Иако су словеначки медији протекле седмице сав расположиви простор посветили доласку појединих чланова групе из мексичке телевизијске омладинске лимунаде „Ребелде” на љубљански аеродром, уочи њиховог концерта 4. септембра у хали „Тиволи”, концерт Горана Бреговића и његовог „Оркестра за свадбе и сахране”, који је истог дана почео сат времена касније у дупке пуним љубљанским „Крижанкама”, одушевљена публика оценила је чистом десетком и напоменом да је „својим темпераментом самлео дечурлију”. У тексту под насловом „Трубачки Бреговић у Крижанкама”, репортер портала 24ur.com (у преводу: 24 сата), извештај почиње тврдњом да „ко није био на концерту РБД, онда је сасвим сигурно био у препуним „Крижанкама”, где је наступио Бреговић”. А ко је изабрао Бреговића, није погрешио.

РБД или Бреговић, испало је не само културолошко него и генерацијско или-или. Овдашње ТВ куће протеклих дана нису ни нотирале Бреговићев долазак у Љубљану, јер су биле презаузете праћењем свих хирова чланова РБД-а и описом њихових траума пошто је нискобуџетски авио-превозник, којим су кренули из Барселоне пут Љубљане, имао тешкоће са једним од мотора па се авион (заједно са РБД путницима) по полетању вратио на аеродром у Шпанију да би на крају безбедно стигао у Словенију. Муку су мучили и словеначки полицајци, не само да похватају све успаљене клинке узраста од 10 до 15 година, које су у домаћем жаргону „шприцале шоло” (побегле са часова), како би на лицу места, на аеродрому Брник, вриском и циком поздравиле своје идоле, него и да одметнуте тинејџерке у ситне сате (око поноћи) натерају да оду кући на спавање пошто су заузеле бусију испред хотела у коме су чланови РБД-а одсели.Тако како су се „поделили” комерцијални медији, тако је била подељена и публика. „Муларија” (већином цурице узраста од четвртог разреда основне школе), напунила је „Тиволи”, док су сладокусци у зрелијим годинама (од 40 навише) попунили аудиторијум „Крижанки” под ведрим небом, до последњег „стајалишта”.„Уз њихов опуштени наступ човек добија утисак да се нашао у правој српској кафани”, пише један од одушевљених блогера, док репортер ПОП ТВ софистицираније примећује да се осећао „као да се нашао усред Гуче”.„Поскочна музика”, како је крсте словеначки новинари, узаврела је крв у жилама испрва збуњене публике, која се током прве половине концерта певањем „примала” само на римејк песама „Бијелог дугмета”. Како је концерт одмицао а Брега прибегао опробаним комадима, публика је почела да чини покушаје у правцу „мигања в боких” (вртења задњице), иако је то у амфитеатру из кога је организатор уклонио столице како би у гледалиште сместио више тела него што то допуштају закони физике, било безмало немогуће. Прве редове, уз једноставну бину, без уобичајеног видео-бима, заузела је млађарија из најбројније словеначке мањине (овде непризнате српске дијаспоре), па је, иако стиснута попут сардина, цупкала у месту, подигнутих руку, што је поза коју су, како се атмосфера загревала, стидљиво прихватали и редови у мраку, испуњени средовечном господом и госпођама у лаганој, концертној одећи.Бреговићу је успело не само да представи „оркестар из Србије” него и да у два сата одличне свирке за имиџ Србије постигне више него што су у Словенији успели српски политичари и амбасадори заједно. Између осталог, подучио је публику „песми из Првог светског рата”, односно где после шлагворта „ја сам ја, Јеремија…”, кад оркестар утихне, сама постаје извођач певањем „арти-ље-ри-ја”. После два сата и 20 минута и два биса, Бреговић је глад публике заситио извођењем врхунца вечери – песме „Калашњиков”, за коју је одржао подужи вербални увод како домаћини не би наопако схватили откуд оружје те када и зашто треба викати „Јуриш!”. Штавише, бојни поклич публике успео је много аутентичније, него што је ико очекивао.„Непосредан приступ, без непотребног компликовања, и музика у којој публика (од срца) ужива – то је формула која не може да промаши, а која је упалила и овог пута”, „Бреговић је доказао да је велики маестро који зна да држи гледаоце у ритму без попуштања”, закључили су љубљански медији не штедећи на похвалама Бреговића, кога називају „босанским музичарем”. „Ружица”, „Едерлези”, „Месечина”, „Ђурђевдан” и бројне друге песме, изазвале су овације публике која је утиске са концерта наставила да размењује по порталима, уз једнодушан закључак: „Непоновљиво! То је био концерт године!”