Сва удружења дијаспоре у јуну стижу у Београд

Одлучили смо да у првој или другој недељи јуна у Београду организујемо скуп свих удружења наших људи у дијаспори до којих будемо дошли, а резултат бројних панела које ћемо организовати треба да буде дугорочна стратегија која ће бити основ за будуће деловање у односима Србије и дијаспоре, али и за израду новог закона о дијаспори и Србима у региону, каже Ђорђе Милићевић, министар без портфеља задужен за дијаспору.

Имате велике планове и очекивања од овог скупа, како је замишљен?

Организоваћемо панел-дискусије на теме из сфере њиховог интересовања у које ће бити укључени и ресорни министри, који ће моћи да одговоре на њихова питања. Желимо да чујемо шта их интересује, с каквим проблемима се суочавају кад, на пример, желе да улажу овде и да видимо како можемо да помогнемо. Наравно, ми ћемо њих упознати са економским напретком и потенцијалима у нашој земљи и понудити им сву могућу помоћ. Пажљиво ћемо анализирати све што се буде чуло и на основу тога направити закључке и механизме за решавање отворених питања.

Мислите да ћете тако подстаћи људе да се врате у земљу?

Никога из дијаспоре не желимо да убеђујемо да се врати, већ нам је жеља да успешним привредницима представимо економски напредак Србије, да им представимо услове и погодности које би имали у Србији, да им представимо предности улагања у Србију и како бисмо им у томе помогли. Већ смо установили редовне контакте, за сада су то онлајн састанци на којима им дајемо информације и одговарамо на питања. Желимо да умрежимо наше привреднике, да се размењују искуства, али желим с њима и директне сусрете, без обзира на то где живе и зато радимо на томе да до јуна дођемо до што већег броја наших удружења у дијаспори како би скуп у Београду био што већи. На овом великом онлајн састанку имали смо представнике 125 удружења из 50 држава, а наши људи живе у око сто држава, желимо да окупимо удружења из свих њих.

Планирате и укључивање локалних самоуправа у ово „умрежавање”, како?

Обишли смо велики број локалних самоуправа, свака има своју дијаспору, али само се Велико Градиште озбиљно бави њом. Велико Градиште има 15.000 становника и још 5.000 у дијаспори, они имају одељење које се бави само дијаспором, важно је да и друге локалне самоуправе подстакнемо на такав приступ, да дођу до базе података о људима из њихове средине који живе у иностранству, да виде како би они могли да помогну свом крају. Постоје бројне инвестиционе конференције, последња на којој сам присуствовао одржана је у Штутгарту у организацији Међународног центра за развој политика миграција, ту су били представници наше дијаспоре, али су и наше локалне самоуправе могле да представе своје потенцијале. Желимо да подстакнемо локалне самоуправе да раде на пројектима, па да некој следећој конференцији, а биће их, могу да их представе потенцијалним инвеститорима. Ми ћемо као министарство бити ту да помогнемо. Тим конференцијама присуствују успешни привредници са стотинама запослених, немају они времена да долазе у Србију и да губе два-три месеца на бирократију, локалне самоуправе морају да им буду на услузи. Локалне самоуправе су показале велику заинтересованост, а обићи ћемо све да их упознамо са идејама и могућностима.

Имате и програм за младе из дијаспоре?

У току лета ћемо организовати више од 20 кампова за младе, циљ нам је да, овај пут, промовишемо екологију, као нешто што је веома важно, пре свега за будућност младих. У овим камповима боравиће око 15.000 деце из дијаспоре и из Србије, то ће бити прилика да се друже, упознају, зближе, забаве, а радиће и на уређењу Парка природе „Засавица”. Тако ће упознати лепоте Србије, већина њих ће се вероватно први пут срести с њима. То је оно што желимо. Важно је и да помогнемо да наша деца у дијаспори уче српски језик, да се упознају са историјом и културом Србије. Зато имамо акцију поделе бесплатних буквара за прваке, а обезбеђујемо и лектиру за више разреде, опремамо српске библиотеке у дијаспори…

Помињали сте и бање, како се оне уклапају у повезивање с дијаспором?

Бања Ковиљача има споразум са пензијским осигурањем Аустрије, који нашим држављанима у Аустрији омогућава да процес рехабилитације обаве у Бањи Ковиљачи. Наши држављани из Аустрије ће овде за далеко мање новца добити професионалну и врхунску услугу, аустријски фонд мањи трошак, а новац добија и држава Србија. Осим ове, друге бање не испуњавају ригорозне услове за овакав уговор, па ћемо кренути по бањама да видимо шта треба да ураде како би достигле потребне стандарде, да то промовишемо, не само у Аустрији него и у другим земљама с којима имамо међудржавне уговоре. Имамо много планова, али верујем да, уз много труда, можемо да их остваримо.