Дигитални мозак на раскрсници

​Да ли ће вештачка интелигенција заменити човека, узети нам послове и да ли ће нас, како то тврде теоретичари завере, контролисати машине, уместо ми њих.

Чак 300 милиона послова с пуним радним временом широм света могло би се на неки начин аутоматизовати. Како наводе економисти Голдман Сакса, то ће бити могуће помоћу најновијег таласа вештачке интелигенције који је изнедрио платформе попут ChatGPT-а. Предвидели су да би 18 одсто рада на глобалном нивоу могло да буде аутоматизовано, с тим да се учинци више осећају у напредним економијама него на тржиштима у развоју. Док се полемике све жустрије воде, свакодневно се свет среће с новим варијацијама у примени вештачког знања.

Сајт „Кувајт њуз" представио је Феду - водитељку вести коју је генерисала вештачка интелигенција.

„Ја сам Феда, први презентер у Кувајту који ради са вештачком интелигенцијом у „Кувајт њузу”. Какве вести више волите? Да чујемо ваша мишљења", рекла је на арапском језику у пробном видеу. „Феда" је откривене косе, у црном сакоу и белој мајици.

Први видео-клип, у трајању од 13 секунди, изазвао је поплаву реакција на друштвеним мрежама, а, наравно, коментарисали су и новинари.

Представници овог кувајтског медија обећавају да ће ускоро њихова презентерка моћи да чита вести на друштвеним мрежама.

Абдулах Бофтен, заменик главног уредника, рекао је да је то тест потенцијала вештачке интелигенције да понуди „нов и иновативан садржај".

У будућности би Феда, како каже, могла да усвоји кувајтски акценат и да чита вести на Твитер налогу сајта, који има 1,2 милиона пратилаца.

„Феда је популарно, старо кувајтско име које се односи на сребро... Увијек замишљамо роботе сребрне боје и да су металик, па смо комбиновали те две ствари", објаснио је Бофтаин.

Вртоглави успон вештачке интелигенције (АИ) на глобалном нивоу довео је до пораста наде да ће човечанство имати користи у многим областима.

С друге стране, расте страх од вештачке интелигенције и потенцијала да се шире дезинформације, као и од губитка радних места и уметничког интегритета.

Илон Маск, свима знани милијардер и стотине светских стручњака потписали су пре неки дан петицију у којој се тражи шестомесечна пауза у истраживању вештачке интелигенције, указујући на „велике ризике за човечанство”.

„Последњих месеци видели смо како се лабораторије вештачке интелигенције затварају у неконтролисаној трци да развију и примене све моћнији дигитални мозак који нико, чак ни његови креатори, не могу да разумеју, да предвиде или контролишу на позудан начин”, наводи се у петицији.

Аутори петиције се питају да ли треба да оставе машинама да „преплаве наше канале информација пропагандом и лажима”, да ли треба да аутоматизују сва радна места, да развију умове који нису људски, који би једног дана могли да буду бројнији, интелигентнији и да замене људе.

У петицији они траже мораторијум у истраживањима док се не успостави систем сигурности, укључујући и специјална регулаторна тела за надзор система вештачке интелигенције и техника које ће помоћи да се разликује реално од вештачког, као и институције способне да управљају „драматичним економским и политичким поремећајима, посебно за демократију које ће вештачка интелигенција изазвати.

Развој не може тек тако да се заустави. Циљ истраживања вештачке интелигенције је развијање софтвера, који ће рачунарима омогућити да се понашају на начин који би се могао окарактерисати интелигентним.

Многи научници су скептици према могућности развијања истинске АИ. Функционисање људског размишљања, још увек није дубље познато, из ког разлога ће информатички дизајн интелигентних система, још дужи временски период неће бити у суштини оспособљен за представљање тих непознатих и сложених процеса.

Вештачка интелигенција неког запањује, неког застрашује. Она је ту, тврде њени заговорници, да помогне људима у многим областима, у здравству, саобраћају, пољопривреди, грађевинарству, у свакодневном животу. Навијање или страх, пратиће ову област све више, како се она неумитно развија и шири. Бежали су људи и од прве локомотиве, и од првог авиона, зар не?