Први „грен-слем” финале Јелене Јанковић

Јелени Јанковић више не може да се спочитава да је једина међу 18. тенисерки које су биле првопласиране од увођења светске листе (од 1975), а да није играла у финалу бар једног од четири турнира за „грен-слем”. Вечерас, у одлучујућем мечу на Међународном првенству САД, има прилику да се придружи Белгијанки Ким Клајстерс и Францускињи Амели Морезмо које су прво успеле да постану тениске краљице, а потом да освоје неки од најугледнијих трофеја „белог спорта”.

У полуфиналу је савладала имењакињу из Русије Дементјеву са 6:4, 6:4. Тако је прекинута њена серија од 11 победа у којој је и златна медаља на минулим Олимпијским играма у Пекингу.

– Видите ли сузе у мојим очима. То је због великог узбуђења што сам први пут у финалу на турниру за „грен-слем”. Пет пута сам губила у полуфиналима. Дрхтим од радости. Пресрећна сам. Победила сам велику играчицу, великог шампиона. Ветар ми је веома сметао, али нисам посустајала. Била сам изузетно борбена. Трудила сам се да што већи број лоптица вратим у њено поље – био је први коментар Јанковићеве после победе.

Наша тенисерка је Дементјеву савладала резултатски лакше него што се очекивало. Меч је трајао 94 минута. Изненађења није било ни с једне стране мреже. У финале је ушла тенисерка која је мање грешила. Јанковићева је начинила 22 грешке, а Рускиња 42! Неке од њених лоптица су ударале у мрежу или су ишле у аут у најбољи могући час по нашу играчицу.

Боље је кренула Дементјева. Повела је с 4:2, али тих шест гемова као да је било потребно Јанковићевој да ухвати ритам, да се разигра и почне да делује на начин којег се Рускиња прибојавала. За нашу тенисрку више није било неухватљиве лоптице и дела њеног поља до којег није стизала. Сваки њен следећи прецизан ударац топио је снагу и концентрацију њене супарнице. Јанковићеву није издало стрпљење. Чекала је да Дементјева попусти. Приближила јој се, достигла је, а онда ју је и претекла и тако до вођства у сетовима – 6:4.

У другом – иста слика на терену. Водила се упорна битка с основне линије, али ударци ушанчених тенисерки нису могли преко мреже да лете у недоглед, иако је лоптица непрестано прелазила с једне на другу страну и по десетак пута. Подједнако су грешиле обе, па се у корак ишло до 4:4, а онда је Рускиња како се ближила одлука изједначење или крај снова о другом финалу у Њујорку (изгубила од земљакиње Светлане Кузњецове 2004) почела да делује несигурно. Јанковићева је могла да се радује њеним сервисима, поготово другим покушајима, што јој је давало прилику да из прве успоставља контролу над поенима. Било је све јасније да самој себи може да буде највећи противник. Рускиња је већ губила тле под ногама, али нас искуство учи да су мечеви Јанковићеве завршени тек када срећно подигне руке увис. Истрајност да врати што више лоптица у поље Рускиње се исплатила. На њеним грешкама је упловила у финале, не дозволивши да јој се понови несхватљиви пад као претпрошле године када је била већ виђена у великом финалу, али је против Белгијанке Жистин Енен прокоцкала вођство од 6:4, 5:2. 

Г. А.

---------------------------------------------------------

Крајиновић у полуфиналу

Наш најбољи млади тенисер Филип Крајиновић (26. место на светској листи, 1992. годиште) пласирао се у полуфинале јуниорског турнира на Међународном првенству САД, пошто је, после неколико прокоцканих меч-лопти, победио четвртог носиоца Финца Хенрија Континена (5, 1990) са 7:6 (8:6), 7:6 (7:5). То је још један његов подвиг јер је и фински играч две године старији од њега, али је и овогодишњи европски вицешампион у узрасту до 18 година и финалиста Вимблдона, на којем је Крајиновић преко два кола у предтакмичењу догурао до полуфинала. Подсећамо да је наш тенисер у четвртфиналу у Њујорку савладао европског првака шестог носиоца Француза Гијома Рифена (7, 1990) са 6:4, 7:6 (7:4).

Вечерас му је противник Американац Дејвин Бритон (125, 1991) који је био успешнији од 11. носиоца Немца Седрика Марсела Штебеа (15, 1990) са 6:3, 3:6, 6:3. У другом полуфиналном дуелу састају се најбољи јуниор на свету Цунг Хуа Јанг из Тајвана (1991), победник „Ролан Гароса” и финалиста Међународног првенства Аустралије, и Бугарин Григор Димитров (3, 1991), вимблдонски шампион, који је тада савладао Крајиновића.

Г. А.