Одлучни смо да помогнемо људима

Васкрс је за све Србе православце највећи и најсветији празник, али његова симболична снага нигде се не може осетити као на Косову и Метохији, где у празничним данима читав један народ уједињује вера да је оно што не бива ипак могуће. И многи расељени из наше јужне покрајине празник проводе у оживљеној нади да ће се вратити тамо где их срце вуче. Међутим, постоји низ разлога због којих је стопа повратка расељених на КиМ најнижа у поређењу са свим савременим постконфликтним подручјима, а воља и спремност људи да се врате на своја огњишта није један од њих. Прва и свакако највећа препрека повратку јесте то што не постоје безбедносне претпоставке за тако нешто. Само би се о храброј старици Румени Љубић у центру Пећи и њеним недаћама дала написати читава једна историја људске голготе. Повратници и њихова имовина нападају се серијски и организовано, како би им се сломила воља, и по правилу таква пракса се не кажњава, што потврђује да постоји системско деловање Приштине на замрзавању последица етничког чишћења почињеног над српским народом.

Сличан феномен је и злоупотреба правосуђа као инструмента за застрашивање, јер се потенцијални повратници суочавају с бесконачним имовинским споровима, хапшењима због наводних злочина и читавим низом псеудоправних мера које су у суштини ништа друго до шиканирање по националној и верској основи. Други разлог је тај што одрживог повратка не може да буде без задовољавања основних социјалних претпоставки. Људи напросто не могу да опстану без средстава за живот и приступа здравственој заштити или образовању, уколико је реч о повратничким породицама с децом. Зато је повратак реалнији и остваривији у срединама где Срби чине већину и где држава Србија има снажне инструменте да помогне да ти услови буду створени.

Из такве елементарне логике проистекла је и идеја повратничког насеља Сунчана долина у Звечану, које задовољава све безбедносне, економске и социјалне претпоставке за живот људи. До сада је тамо изграђено 118 стамбених објеката са укупно 289 стамбених јединица и пратећих јавних објеката. Управо захваљујући напорима наше државе од 2014. до 2023. године, за потребе стамбеног збрињавања угроженог становништва с КиМ, а међу њима је и значајан број повратника, изграђене су, капитално реконструисане и адаптиране 4.342 стамбене јединице. Канцеларија за КиМ годинама улаже огромне напоре да се помогне људима који су, пркосећи свим недаћама и изазовима, решили да се врате. Само је од 2014. до 2023. повратничким породицама исплаћена новчана помоћ у износу од 362 милиона динара. Када се томе дода рад на јачању пољопривредних газдинстава, улагања у просвету и здравство и бројна друга давања, јасно се види да за Србију повратак расељених на КиМ никада није био циљ за који се не вреди борити.

Међународни спонзори сепаратиста у Приштини о свом чеду говоре као о најмлађој европској демократији, правећи се да не виде да се ретроградност и суровост тог друштва огледа управо у његовом односу према Србима повратницима. Процес нормализације односа Београда и Приштине, осим што има политичку и економску димензију, да би био успешан, мора да има и своје људско лице. А људска димензија нормализације управо значи прекид праксе застрашивања и напада на људе само зато што су друге националности и вере – дакле мора да подразумева помирење у правом смислу те речи. Нисам сигуран да је то могуће у тренутку када је надметање у екстремизму и даље омиљени спорт политичара у Приштини, али политика је жив процес и стално померање граница могућег.

И баш као што Васкрс помера границе могућег и представља победу вечнога живота над ништавилом, тако је и наша укљученост у процес нормализације праћена вером да су човечност и правда универзалне људске вредности, а да је сарадња принцип који побеђује непријатељство. И овом приликом, честитајући празник свим нашим повратницима и расељенима, наглашавам да их Србија није заборавила и да ћемо наставити да чинимо све како бисмо помогли онима који су се већ вратили на своја огњишта, као и онима који то желе да учине – да утуљена кандила широм нашег Косова и Метохије засијају старим сјајем.

Сунчана долина за 300 породица

Помоћ повратницима држава пружа путем бројних пројекта и новчаних накнада, што подразумева и помоћ у пољопривреди, машинама за пољопривреду, сетвеном материјалу, градњу вртића, амбуланти и школа, јер је важно да повратници имају неопходну инфраструктуру за живот, да могу да се запосле. Канцеларија за КиМ припремила је нов модел за одрживи повратак. Реч је о пројекту Сунчана долина у општини Звечан. Планирано је да овај пројекат обезбеди све горе наведене услове за око 1.500 особа, односно 300 породица. У току су завршни радови на уређењу јавних површина и завршетак верског објекта – Цркве Светог Стефана Дечанског.