Непрекидна лекција љубави

Веронаука је много више од изборног прoграма, њено место у пребукираном распореду часова под лупом гимназијалаца драгоцено је и једино када могу да разговарају отворено и трагају за одговорима о суштински важним темама, слободно искажу и супротставе мишљења, освајају знање и врлине, и то не за оцену, него зато што им је то потребно. Тако у разговору за „Политику” дочаравају часове православног катихизиса ученици трећег разреда Земунске гимназије, коју похађају.

Већина њих је и у основној школи ишла на веронауку. Кад се године зброје, више од деценије овај предмет изучавају Елена, Катарина, Анђела, Андреј, Богдан... С тим предзнањем ђаци увиђају да веронауку срећу на сваком кораку, али се о њој недовољно говори у свакодневном животу. Виде је као трагање за одговорима на вечна питања о смислу свега: постојања, живота и смрти, радости и туге, добра и зла, праштања, трагом љубави, утехе и наде.

− Веронаука ми је омиљени предмет и увек је заузимала посебно место у мом животу и срцу. Не волим да одвајам срце и живот, то би требало да буду еквиваленти у једном сагласју. Веронаука је заправо непресушна инспирација слободе, непрекидна лекција љубави, али не само љубави према Богу, него љубави према другоме. Мото јој је љубав према Богу кроз служење другоме. Ми имамо тај благослов да у нашој гимназији имамо два дивна вероучитеља који су нам узори. Од њих сам много научио и захвалан сам им на томе − каже Марко из трећег пет.

И Јован потврђује да су разговори с вероучитељима врло инспиративни за ученике, јер њихови професори Дарко Радовановић и Александар Милојков о ономе што предају на прави начин и сведоче. Сад ваља подсетити да је вероучитељ Дарко оформио бенд „Веронаукси” од бивших и садашњих ученика Земунске гимназије. Они су с фронтменом „Партибрејкерса” Зораном Костићем Цанетом снимили песму и спот „Успаванка без крова”, с благословом патријарха Порфирија, у знак подршке раду црквене кухиње при Верском добротворном старатељству. Та кухиња сваког дана нахрани око 2.000 људи.

− Заједно смо ишли и у Верско добротворно старатељство, волонтирали у црквеној кухињи и стварно имали прилику да на делу покажемо што смо научили на часовима веронауке о исконским вредностима које сваки човек треба да поседује − указује Јован.

Одмакли од основних знања о свецима и славама, посту и литургији, гимназијалци читају делове Светог писма, тумачење Јеванђеља им је ове године централна тема. Сви листом истичу да им много значи што с вероучитељима могу да разговарају баш о свему. Уз такве професоре, оцењује Богдан из прве клупе, „неко ко и не верује у Бога, можда, почне да верује”.

− Мени се највише свиђа и конкретно ми помаже то што на часовима веронауке водимо разговоре о темама које нас се лично тичу и које су нама блиске. На пример, на овом часу смо почели да причамо о разлици између заљубљености и љубави. Овде није битна оцена, стичемо знање потребно за живот, а без стреса да ће неко нешто да нам замери. Зато би веронаука требало да се уведе као обавезан предмет − наглашава Наталија из трећег девет.

Било је ту и ђака који су се, попут Уне и Илије, у овој школској години први пут определи за веронауку, да би више сазнали о својој вери, и сад с друштвом одлазе у цркву и на литургију.  

− Ја сам био средњошколац који није имао веронауку, наши ђаци су радознали, постављају питања. Заједно се возимо на путовању ка истом циљу, сви смо ми тражитељи, боготражитељи, а Бог је за нас љубав. Свака душа је жедна, тражи хармонију. Деца и те како прихвате све могуће врлине ако им се лепо објасне, онда знају и за покајање и за праштање. Суштинске теме којима се бавимо су вечне, присутне у свим вековима и временима: смисао постојања, живимо за радост а туга је ту, и онда они траже одговоре који могу да им дају утеху и наду, а то је заправо Бог који је љубав и то и видимо и славимо у Васкрсењу Христовом. Љубав мора да се живи. Вера без дела је мртва, како каже апостол Јаков. И наша вера је без дела мртва на часу, на улици, с баком и деком, на „вотсапу”, било где − истиче ђакон Дарко Радовановић.  

Определили се за грађанско васпитање, а не пропуштају часове веронауке

Од четворо ученика који су се у Београд доселили из Русије и образовање наставили у Земунској гимназији, сви су бирајући између две могућности заокружили грађанско васпитање, а сад не пропуштају часове веронауке. Једна од њих, Јулија, појашњава да је техничку грешку у одабиру направила јер није знала шта је веронаука. На први час православног катихизиса довела ју је – знатижеља.   

− Било ми је занимљиво, причали смо о доброти и о злу. Нисам имала у Русији такав предмет, за мене је то нова грана у животу и надам се да ћу више разумети и знати − објаснила је Јулија.

Слобода говора јаким аргументима и благим речима

Гимназијалци су будући академски грађани и са њима је заиста могуће дискутовати о врло озбиљним темама као што су односи вере и науке већ од прве године гимназије, сведочи ђакон Александар Милојков. Веронаука, каже он, нуди ђацима прилику да активно учествују у причи о смислу свега, упознаје их са хришћанским системом вредности али га не намеће.

− Велика предрасуда је да вера искључује критичко мишљење. Највише наших ученика јесу православци, али увек је шарено, има и муслимана и оних који се изјашњавају као атеисти − закључује Милојков.