Пријепоље између Валтера и краља Владислава

Пријепоље – Полемика о иницијативи за преименовање главне улице, са Валтером и краљем Владиславом у средишту теме, поделила је мишљења последњих месеци у Пријепољу. Једни би да се промени име централне пријепољске улице, одавно назване по Владимиру Перићу Валтеру (овде рођеном партизану овековеченом у култном филму „Валтер брани Сарајево”), те назове по краљу Владиславу, ктитору овдашњег манастира Милешева. Противници такве намере одлучно је одбацују називајући је нападом на легенду града и антифашистичко наслеђе и ревизијом историје.

У овом покушају преименовања истичу се представници пријепољског одбора Српског покрета Двери, који кажу да дају пуну подршку иницијативи Епархије милешевске да се трг испред Дома културе назове по Светом Сави, а да се Улица Владимира Перића Валтера преименује у Улицу Светог краља Владислава. Одборници Двери минулих година у неколико наврата су покретали ову иницијативу, с тим што наводе да локална власт овај предлог није хтела ни да стави у разматрање, а камоли да га усвоји.

„Пријепоље је настало као трг манастира Милешеве и за то су заслужна два светитеља из династије Немањића, стриц и синовац Свети Сава и Свети краљ Владислав. Најмање што град може да уради како би им се одужио јесте да један трг и једна улица понесу њихова имена”, пишу у одбору Двери те предлажу организовање јавне расправе и укључивање људи од струке.

Како је о овоме изјавио председник пријепољског одбора Двери Борко Пушкић, народни посланик, довољно је што се школа у центру Пријепоља с највише ђака зове по Валтеру, а обриси почетка града настали су заслугом краља. „Немамо ништа против да се паралелно с тим друге историјске чињенице и ауторитети уважавају, али је краљ Владислав личност која датира од пре више од 800 година и, што је посебно битно, неко ко је вратио мошти Светог Саве у Пријепоље”, изјавио је Пушкић локалним медијима.

По речима Ратка Ракоњца из пријепољског одбора, Двери баштине антифашизам подржавајући оба антифашистичка покрета из Другог светског рата, али сматрају да је непримерено да се по једном народном хероју назову и највећа школа и централна градска улица, док краљ заслужан за оснивање града нема своју улицу. „Не желимо овим да доливамо уље на ватру нити да увредимо грађане исламске вероисповести и потомке партизана. Само сматрамо да овоме треба прићи на сталожен начин и сагледати чињенице, као и схватити како Пријепоље треба да се одужи Светом Сави и Светом краљу Владиславу”, додаје Мирољуб Бјелић из тог страначког одбора.

Оваким ставовима успротивило се пријепољско Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а 1941–1945. Њихово недавно окупљање у градском Парку народних хероја са обележавањем 78. годишњице погибије Владимира Перића Валтера било је и својеврстан протест против иницијативе Двери.

У борачком удружењу кажу да немају ништа против да се нека друга пријепољска улица назове по краљу Владиславу. „Али имамо против тога да се име улице одузме једној легенди којој се диви читав свет, да само поменем шта за Кину значи Владимир Перић Валтер. А он се родио, школовао, одрастао у Пријепољу”, изјавио је Милан Лучић, председник пријепољског Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а 1941–1945, додајући да живимо у времену када се напада оно што је некад било понос.

Зато се на окупљању у Парку народних хероја чуо предлог да буде покренута иницијатива „Пријепоље брани Валтера”. Уз подсећање да је овај град и у Титово време био један од ретких који главну улицу нису звали по маршалу – кад је 1985. пријепољска општина упутила републичком одбору предлог да се главна улица преименује у Улицу маршала Тита, из Републике су одговорили да је „такво скидање имена легендарног народног хероја Валтера чак и неукусно”, уз препоруку да Титу овде доделе другу улицу или трг.

А Владимир Перић Валтер (1919–1945) родио се и одрастао у Пријепољу, школовање наставио у Београду и Новом Саду. Ту је добио службу у Хипотекарној банци, у чију сарајевску филијалу је премештен. Од почетка рата у граду на Миљацки организује отпор окупатору, истиче у уништавању две немачке железничке композиције, постаје најбољи партизански обавештајац. Гине у пролеће 1945. при ослобађању Сарајева. По Валтеру су назване улице и школе у Пријепољу и Сарајеву, постављене му бисте.

„Данас је Валтер постао симбол борбе против национализама, па и неки вид заштитника урбаног начина живота и културе”, пише на дигиталној платформи „Валтер – од Пријепоља до Сарајева” стављеној 2022. на сајт пријепољског музеја и додаје да је за рођендан главног града БиХ 2019. отворен Музеј „Валтер брани Сарајево”, посвећен култном филму. Валтерова улица иде центром Пријепоља, његове чизме су у колекцији пријепољског музеја, а Перићеве карте илегалног сарајевског покрета као и његови лични предмети у колекцијама су Хисторијског музеја БиХ и Музеја Сарајева.