Лош холестерол може да се држи под контролом

Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у свету и односе више живота него сви облици малигнитета заједно. У Србији је, према подацима из 2021. године, умрло 56.000 људи од последица срчаних болести. Рани кардиоваскуларни догађаји могу се спречити у 80 одсто случајева, посебно бољом контролом лошег холестерола (ЛДЛ холестерола), који представља фактор ризика на који се најлакше може утицати.

Пацијенти с повишеним ЛДЛ холестеролом најчешће ништа не осећају и немају никакве симптоме. Код многих пацијената се повишени холестерол открије тек када доживе инфаркт миокарда. Стога би свако требало да посети свог лекара и провери вредности ЛДЛ холестерола. Први скрининг-тест за ЛДЛ холестерол мушкарци би требало да ураде са 35, а жене са 45 година, али и раније уколико особа има друге придружене болести или ако неко у породици има некога ко је рано доживео срчани или мождани удар. Након скрининга, врло је важна консултација с лекаром који ће у односу на вредности ЛДЛ холестерола, других параметара и фактора ризика, као што су претходни кардиоваскуларни догађаји у породици, одредити висину кардиоваскуларног ризика и упутити на даље адекватно лечење.

Др Катарина Лалић (Фото: лична архива)

– Водећи узрок настанка атеросклеротске кардиоваскуларне болести је висок ниво ЛДЛ холестерола. Пацијенти који су дуже времена изложени повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја атеросклеротске кардиоваскуларне болести. Све студије јасно показују да што је изложеност већим концентрацијама холестерола дужа, ризик од атеросклерозе значајно расте. Тако, на пример, особе које немају повишен холестерол и које воде рачуна биће у ризику за инфаркт миокарда, атеросклерозу, тек после 60 године. Тај ниво ЛДЛ холестерола код особа које немају никакав ризик (пушење, гојазност, дијабетес, године старости...) треба да буде мањи од 3 ммол/л, практично нико не би требало да има више од три. Кад је умерен ризик, тај ниво ЛДЛ холестерола је 2,6 ммол/л, са високим ризиком ЛДЛ треба да буде мањи од 1,8 ммол/л, а код особа с највишим ризиком треба да буде јако низак, односно мањи од 1,4 ммол/л – објашњава професор др Катарина Лалић, ендокринолог из Универзитетског клиничког центра Србије.

Из тог разлога потребно је подићи свест међу људима о значају повишеног холестерола. Поставља се питање зашто неко има повишен холестерол.

– Ми се у принципу родимо са јако ниским вредностима ЛДЛ холестерола. Проблем настаје начином исхране, понашањем, физичком неактивношћу, гојазношћу. Међутим, одређени број пацијената, који није мали, може имати и одређену генетску грешку која доводи до повишеног холестерола. То обољење се зове фамилијарна или породична хиперхолестеролемија и уопште није ретка. То су особе које су изложене јако високим вредностима холестерола и ако то не контролишу, често доживљавају инфаркт миокарда у ранијем животном добу. Уколико млађе особе добију инфаркт, увек треба посумњати управо на породичну хиперхолестеролемију – истиче др Лалић.

Наша саговорница објашњава да јетра дневно ствара око 70–80 одсто дневних потреба организма за холестеролом. Свега 20 одсто је потребно да холестерол унесемо храном. Холестерол садрже намирнице животињског порекла, па је довољно да се поједе нешто мало од меса или, рецимо, једно јаје, које садржи количину холестерола коју додатно треба унети.

– С једне стране, морамо знати да не уносимо превише холестерола, али с друге стране постоје особе с породичним генетским поремећајем које су изложене повишеном холестеролу и у великом ризику за кардиоваскуларне болести. То обољење се преноси с генерације на генерацију, тај ген за холестерол се наслеђује од оца или од мајке. Тако да ако неко од родитеља има већ то обољење, шансе да ће и дете имати повишени холестерол је 50 одсто. Из тог разлога је скрининг јако важан и ако се открије да неко има породичну хиперхолестеролемију, апсолутно треба да се раде даље анализе холестерола код деце, првих сродника, родитеља… – саветује др Лалић.

Главно питање је како постићи низак ниво холестерола, посебно код особа с генетским холестеролом? Поред дијететског режима исхране, мора се примењивати медикаментна терапија.

– Данас постоје стандардни лекови као што су статини, али и поред њих имамо још један лек који се додаје уз статине уз који може да се постигне та циљна вредност ЛДЛ холестерола. Међутим, има доста пацијената који су уплашени од примене статина, неће да се сложе с тим да треба доживотно да их примењују иако се о њима све зна и нема никаквог ризика по здравље, напротив, значајно помаже пацијентима. Срећом последњих неколико година у липидологији је ситуација као да смо закорачили у будућност. Дошло је до развоја потпуно нових лекова који фасцинантно делују и могу значајно да смање холестерол. Студије су јасно показале да додатно снижен ЛДЛ холестерол значајно смањује кардиоваскуларни ризик, односно спречава нове кардиоваскуларне догађаје. Предност нових лекова је што се неки од њих дају једном или два пута месечно у виду инјекције, као инсулин. Осим што су ефикасни, са изузетно мало нежељених ефеката, најновија генерација тих лекова се даје чак једном у шест месеци и одржавају ниво лошег ЛДЛ холестерола у дозвољеним параметрима – каже др Лалић.