Дроге за силовање и „нокаут капи”

Силовање је принудна  обљуба/са обљубом изједначени чин. Облик принуде може бити и дејство медикамената који жртву онеспособљавају. Под утицајем неких психоактивних средстава, жртва је у специфичном полусвесном, па чак и у „коматозном” стању, попут тешког пијанства, неспособна за било какав и иоле делотворан отпор, а најчешће је отежана и њена способност комуникације. Касније када прође дејство медикамента, тј. након сна у који жртва временом упада, она се буди потпуно несвесна онога што је доживела, или у сећању има само неповезане „секвенце” сексуалног чина чији је невољни актер била. Такво дејство ових средстава је изузетно „погодно” за учиниоца, пошто веома отежава откривање и доказивање кривичног дела, јер жртва најчешће и није сасвим сигурна шта јој се све дешавало, а и када то некако и „открије” (често и кроз тзв. флешбекове), или претпостави да је вероватно силована, стање у којем је била, као и проток времена, значајно отежавају доказивање.

Ови медикаменти, познати под жаргонским називом „К.О. капи”, означавају се и као дроге за силовање. Сам назив „К.О капи”, потиче од енглеске жаргонске сложенице која се тиче бокса –кноцк-оут, што веома илустративно описује стање жртве, која је услед деловања таквог средства практично „нокаутирана”.

Интересантан је пример из Немачке, где је јавност била „алармирана” вестима у средствима јавног информисања о неким сексуалним злоупотребама, које су се дешавале појединим „јавним личностима”, некада чак и снимљене, а што у правосудној пракси није третирано као кривично дело. Један случај је био посебно интересантан, јер иако је правноснажно окончан ослобађајућом пресудом, у већем делу јавности створен је утисак да се ту ипак радило о „силовању”, али да су се „учиниоци извукли без казне”, захваљујући „рупама  у закону”.

Радило се о жени која је била фото-модел, певачица и „ТВ лице”. Гина Лиза Лофинк (Гина-Лиса Лохфинк) је оптужила двојицу мушкараца да су је силовали док је била под дејством тзв. нокаут капи, те притом, сцене сексуалног односа видео забележили. На снимцима се види сексуални однос „утроје”, који траје релативно дуже време, уз мењање „сексуалних поза”, те да жена притом, не пружа било какав отпор, али у више наврата изговара „не”. Оптужени су  порицали коришћење „нокаут капи” и тврдили да је госпођица Лиза Лофинк била алкохолисана, али не толико да није била у стању да својевољно пристане на сексуални однос. Примењујући начело да се у сумњи доноси одлука у корист окривљеног – ин дубио про рео, суд их је ослободио, закључујући да није поуздано доказана принуда на сексуални однос.

Велики део немачке јавности је потом, био посебно шокиран, када је „жртва” касније чак кажњена новчаном казном због лажног пријављивања кривичног дела, те јој је ради заштите „интегритета лажно оптужених”, у посебном парничном поступку изречена забрана да јавно тврди да је заиста силована, као и да је била под утицајем „нокаут капи”. Овај случај је потом, био непосредан  повод за познату кампању под називом „не значи не” (Неин хеßт Неин), која је временом „уродила плодом”, када су 2016. усвојене значајне измене Казненог законика Немачке у области сексуалних кривичних дела.

Ипак, нису увек проблем законске дефиниције. Баш овај „немачки пример” указује да је  суштина најчешће у доказној сфери, јер да се могло доказати да је жртва била под утицајем „дроге за силовање”, суд би и применом раније важећих законских одредаба, оптужене огласио кривим, сматрајући да је употребљена дрога била вид принуде, или пак да је жртва била у стању немоћи, када би постојало кривично дело обљубе над немоћним лицем.

Углавном, може се закључити и да она стара и традиционална упозорења брижних родитеља, који деци скрећу пажњу да пију само пића из пред њима отворене амбалаже, као и да пазе да им неко нешто кришом не сипа у пиће, а која су деци углавном звучала бар као „претерана”, ако не и као „смешна”, ипак, имају смисла.

Наравно, не треба ни паничити. Коришћење „дроге за силовање”, ипак није нешто што се рутински дешава, али полиција која се и иначе, систематски бави спречавањем, откривањем и разјашњавањем кривичних дела која се тичу опојних дрога, треба начелно да одговарајућу пажњу посвети и „дрогама за силовање”. За нама су прославе, а низ прослава је и на видику. Некада су оне, као и провод у клубовима и слично нажалост и „амбијент” у којем се врше и кривична дела. Лепо је веселити се и бити опуштен, али треба испољити и адекватан степен опреза у неким приликама. Жртва никада није „крива” за кривично дело, али је стара истина да „ко се чува и Бог га чува”, те је, свакако, важна и „превенција на личном плану”.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду