Србија је спремна да преузме лидерску улогу у ширем региону

Упркос великој кризи и променама које је током претходних година донела пандемија ковида 19, али и данас када се целом свету намећу бројни изазови, Влада Републике Србије je одлучна да у овако комплексним временима ради на спровођењу амбициозних планова и пројеката који за циљ имају бољу будућност њених грађана и бржи напредак земље. Многи од ових напора се већ материјализују, а Србија ће, захваљујући визији државе, али и сарадњи између људи заинтересованих за бољитак свих нас, ући у нову фазу развоја и показати да може да буде део глобалних позитивних промена.

У овом контексту, наука и нове технологије се показују као кључни фактори за убрзани развој Србије, што је Влада Републике Србије и препознала. Захваљујући примени нових технологија модернизује се јавна управа, унапређује здравствени систем, пољопривреда, образовни систем, а посебно је важно нагласити да је започета и дигитализација науке. Увођењем дигиталних услуга, процеси постају ефикаснији, а подаци доступни грађанима. Дигитализација омогућава да драгоцено време употребимо за oно што желимо уместо на непотребне радње, укључујући расипање гомила папира. Међутим, дигитализација и наука омогућавају да добијене податке користимо за даљи развој друштва.

Током пандемије се показало да дигитализацијa у здравству доноси многе предности лекарима, пацијентима, али и научницима. Здравствени систем Србије се константно унапређује софтверским решењима који омогућавају лекарима вођење здравствених картона пацијената, издавање е-рецепата, е-упута као и размену података између здравствених установа. На овај начин информације се размењују између лекара, пацијената и апотека, али ови подаци имају додатну вредност јер сада можемо да их користимо за развој нашег друштва. Увођење централизованих база података на пример за чување и размену радиолошких снимака, генетичких и других медицинских података имаће изузетно велики значај, како за здравствени систем, тако и за науку. Данас се медицина убрзано развија баш захваљујући научним истраживањима и анализама великих података захваљујући алатима као што је вештачка интелигенција. Подаци су данас кључни ресурс, они су нафта 21. века и зато, осим лекарима, они треба да буду доступни и истраживачима како би их заједно користили за развој иновативних терапија, лекова, омогућили ефикаснију превенцију и прецизнију дијагностику. Зато је изузетно битно што кабинет премијерке, Mинистарство науке технолошког развоја и иновација, Mинистарство здравља и Центар за четврту индустријску револуцију блиско сарађују у овим областима. Сви ми желимо да унапредимо систем како би грађани имали квалитетнији живот.

Ипак, оно на шта сам неизмерно поносна је нови информациони систем, „е-наука”. Поново су синергија и сарадња омогућиле динамичан развој научног и иновационог система, посебно у области дигитализације и успостављања информационе платформе за научну заједницу. „Е-наука” ће омогућити повезивање свих доступних података о научној продукцији у Србији укључујући објављене радове и пројекте на којима учествују наши научници. Већ сада је научна заједница прешла на електронске административне поступке, као што су акредитације научноистраживачких организација и избори у звања научника. Све ово помаже развоју научноистраживачких кадрова и води ка унапређењу квалитета науке у Србији.

Пројекат развоја платформе „е-наука” има за циљ да обједини целокупну научну продукцију на једном месту и омогући вредновање научних резултата појединаца и организација. На овај начин кроз видљивост података наука у Србији може да се унапређује. Успостављањем регистра научноистраживачких организација, регистра истраживача, увођењем јединственог међународног научног идентификатора (ORCiD) и репозиторијума научних резултата, наша наука и научници постају значајно видљивији домаћој и међународној јавности. Ово је важно за развој научне међународне сарадње, испуњавање друштвене мисије, померање границе знања, као и за трансфер знања и технологија. Поред тога, започели смо и са развојем регистра научноистраживачке опреме и услуга како би Србија добила платформу са подацима из научних установа, али и приватног сектора који жели да користи ту инфраструктуру за свој даљи развој. Кроз дигитализацију приближићемо науку и индустрију и појачаћемо сарадњу између њих.

БИО4 кампус биће представљен на Сајму науке и технике

Такође, ово пролеће донеће нам и Међународни сајам технике и техничких решења, који ће се одржати у мају у Београду. Наша идеја је да на другачији начин, кроз иновације које су развијене на научним институтима и факултетима, покажемо колико је наука моћна и неопходна за развој друштва данас, али и за будућност. Биотехнологија, вештачка интелигенција, роботика, али и археологија и архитектура су неке од тема које ћемо представити грађанима. Желимо да науку приближимо људима и да заједно покушамо да одговоримо на питање у ком смеру иде развој човечанства.

На сајму, између осталог, грађане ћемо упознати са детаљима пројекта изградње БИО4 кампуса, чији се почетак очекује већ крајем ове године. Oвај пројекат отвара нове могућности за Србију јер ће постати нешто по чему ће Србију препознати у свету. Кампус ће имати значајан утицај на развој српске науке и привреде, отварајући могућности за настанак иновативних производа и услуга који се развијају захваљујући идејама и знању научника у Србији. БИО4 кампус ће омогућити сарадњу домаћих и страних компанија са нашим научницима, што ће додатно покренути развој српске науке и економије. БИО4 ће бити место материјализације идеја, где Србија постаје креатор, а не само конзумент туђих решења. Овакав спој научних и високообразовних институција са стартап заједницом и приватним компанијама омогућава да заиста они најбољи, паметни и храбри остваре своје снове. Ово ће бити тачка гравитације стручњака из целог света, могућност нашим студентима да нађу изазован посао као свуда у иностранству, али и могућност да привучемо дијаспору да се врати у Србију. Влада Републике Србије је препознала потенцијал пројекта и зато је 2021. године БИО4 кампус проглашен за пројекат од националног интереса.

Србија кандидат за домаћина Eкспo 2027.

Прошле недеље наука је била присутна и на промовисању Србије и Београда на симпозијуму у Паризу, где смо успешно представили кандидатуру за организацију Међународне специјализоване изложбе Експо 2027. са темом „Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све”. Србија ће свету наставити да се представља на најбољи могући начин, јер, уверена сам, заиста имамо и чиме да се представимо. Поред природних лепота, спорта, уметности, гастрономије, Србија је и земља науке и предузетних људи. Уколико нам за организацију ове изложбе буде указано поверење, сигурна сам да ће се читав свет уверити у то колико Србија заиста има да понуди свету.

Међутим, уколико желите да допринесете да буде боље, увек има даље. Ове недеље се отвара нова зграда Института „БиоСенс”, који представља једини европски центар изврсности у Србији, што ће додатно допринети напретку српске науке њеној примени у различитим областима. И сада се опет враћам на дигитализацију, али и сарадњу науке и државе. Институт „БиоСенс” и Институт „Михајло Пупин” у сарадњи са Министарством пољопривреде развили су информациони систем „е-аграр” који омогућава електронски упис пољопривредника у Регистар пољопривредних газдинстава и брже и ефикасније добијање подстицаја од државе. Сам број од 267. 000 пријављених пољопривредника говори да грађани Србије подржавају напредак. А напредак доносе наука и образовање.

Као министарка науке, технолошког развоја и иновација, поносна сам на све што смо као наука и министарство досад постигли и верујем да ћемо још више радити на њеном јачању и подршци.

Заједно стварамо нову генерацију научника и предузетника који ће користити своје знање и вештине како би решавали највеће изазове на локалном и глобалном нивоу. Србија је, сигурна сам, спремна да преузме лидерску улогу у области науке и иновација у ширем региону, а наши нови пројекти, капиталне инвестиције, даљи кораци у дигитализацији, планирани Сајам науке и технике, као и посвећеност науци, иновацијама и технолошком развоју нису промакли ни међународној заједници која је, чини се све спремнија да подржи Србију у даљем одлучном напретку.

Уверена сам да ће наука, технологија и иновације постати симбол Србије и да ће допринети да Србија постане препознатљива тачка на мапи света. Поносна сам на оно што смо досад постигли, што смо започели и радујем се што ћемо и током овог пролећа заједно наставити да градимо бољу будућност за нашу земљу.