Метан не загрева земљу колико се раније сматрало

Најновија открића научника показала су да гас метан можда не загрева земљу онолико колико се до сада сматрало.

Метан, снажан гас апсорбује дуготаласно и краткоталасно зрачење, са конкурентним ефектима на климу, а емитује се кроз бројне људске активности, укључујући узгој стоке, преноси Сајенс њуз.

До сада се сматрало да он загрева Земљину атмосферу 28 пута снажније од угљен диоксида, али да његова апсорпција сунчевог зрачења високо у атмосфери мења обрасце облака.

Последње истраживање научника, објављено у научном часопису Нејчр геосајенс показало је да соларна апсорпција метана, уместо да додаје још више топлотне енергије у атмосферу, као што се раније мислило, покреће каскаду догађаја који смањују његов укупни учинак загревања за око 30 одсто.

„Ово су заиста занимљиви и важни резултати”, рекла је климактолог Центра за међународно истраживање климе у Ослу Рајчел Бајром.

Она није учествовала у истраживању, али каже да метан и даље остаје кључни гас на који наука мора да се усмери у смањењу емисија.

Највећи извори антропогеног метана су коришћење фосилних горива, сточарство, узгој пиринча, депоније и сагоревање биомасе, а научници страхују да би загревање могло да изазове отапање пермафроста у арктичким регионима, што би такође могло да доведе до повећане емисије метана, будући да микроби у земљи конзумирају мртви биљни материјал и ослобађају гас.

Гасови стаклене баште попут метана испољавају своје најјаче ефекте апсорбујући инфрацрвено „дуготаласно” зрачење које се емитује са површине планете.

Научници уче да гасови стаклене баште, укључујући метан, такође апсорбују део сунчевог краткоталасног зрачења.

Међутим, нова студија открива да краткоталасна апсорпција метана има супротан учинак, а овај налаз заснива се на детаљној анализи апсорпције гаса на различитим таласним дужинама.

Резултат је „контраинтуитиван”, каже климатски научник Роберт Ален са Универзитета Риверсајд у Калифорнији и додаје да се то догађа због начина на који апсорпција кратких таласа метана утиче на облаке у различитим слојевима атмосфере.

Када метан апсорбује краткоталасно зрачење у средњој и горњој тропосфери, изнад око три километра, он додатно загрева ваздух - што доводи до мањег броја облака у том горњем слоју. А пошто метан апсорбује краткоталасну радијацију високо горе, мање тог зрачења продире доле у доњу тропосферу, што заправо хлади доњу тропосферу и доводи до више облака у том слоју.

Ови дебљи облаци ниског нивоа рефлектују више сунчевог краткоталасног зрачења назад у свемир - што значи да мање овог сунчевог зрачења доспева до површине Земље где се претвара у дуготаласно зрачење.

Са краткоталасном апсорпцијом метана, „очекујете загревање климатског система. Али ова прилагођавања облака заправо преплављују загревање због апсорпције, што доводи до ефекта хлађења”, рекао је Ален.

Ален и његове колеге израдили су студију користећи компјутерски модел Земљине климе, а када су заузели традиционални приступ узимајући у обзир само дуготаласну апсорпцију метана проценили су да је гас изазвао загревање од 0,2 степена целзијуса од прединдустријских времена, од укупног загревања од 1,06 степени.

Али, када су укључили и краткоталасну апсорпцију, допринос метана загријавању пао је на око 0,16 степени Ц.

Осим што загрева планету, сматра се да метан повећава и глобалне падавине, због већег испаравања воде с вишим температурама, преноси Танјуг.