Србија нема довољно сигурних кућа

Број расположивих места у сигурним кућама у Србији је за 74 одсто мањи од прописаног стандарда који важи у земљама Европске уније. Корисници услуга сигурних кућа суочавају се и са безбедносним ризицима с обзиром на то да је у већини установа овог типа на територији Србије дошло до кршења тајности њихових локација, показало је истраживање које је спровела невладина организација „Атина”.

Проучавање, које је спроведено током прошле и почетком ове године, обухватило је 13 од постојећих 15 сигурних кућа у Србији и једно прихватилиште за жртве трговине људима у Србији.

Андријана Радоичић Недељковић, ауторка истраживања из „Атине”, каже за „Политику” да се мањак капацитета сигурних кућа одражава на приступ њиховој услузи због чега највише испаштају жене и деца којима је она потребна. Проблем представља и недовољан број запослених, али и ниво стандарда по којима ова услуга треба да функционише.

– Истраживање је показало знатне изазове у погледу безбедности и приступа услугама сигурних кућа, посебно када је реч о женама са инвалидитетом, женама избеглицама, Ромкињама и другим дискриминисаним групама. Због недостатка специјализованих обука, велики број сигурних кућа суочава се и са недовољно едукованим кадром за рад са женама које су претрпеле насиље због чега ова услуга представља место за задовољавање базичних животних потреба, а не место оснаживања и подршке за жене које су изашле из круга насиља – наводи Андријана Радоичић Недељковић.

Према постојећим стандардима, готово у половини сигурних кућа нема довољно запослених због чега се јављају проблеми током добијања лиценци. Постојећи услови за прибављање лиценце за рад сигурних кућа у Србији, строжи су него они који важе у земљама Европске уније. То значи, објашњава наша саговорница, да је у нашој земљи предвиђен већи број запослених на мањи број жена у сигурној кући, него на пример, у некој земљи ЕУ.

– Пошто немамо специјализоване стандарде за ову услугу, долазимо у ситуацију да неке позиције нису ни предвиђене. Тако према важећем правилнику постоји могућност запошљавања, на пример, фризерке или кројачице, али не и психотерапеуткиње – каже Радоичић Недељковић.

Истраживање које је спровела”Атина” показало је и да је нарушена тајност локације већине сигурних кућа, па се поставља питање како ова чињеница утиче на њихов рад.

– У забележеним ситуацијама није нужно реч о насилницима, али је с друге стране питање безбедности и даље један од највећих изазова у раду сигурних кућа. Оно се може решити само паралелним јачањем система социјалне заштите и сарадње са другим деловима система, али је првенствено важно радити на санкционисању насиља и тиме осигурању безбедности жртава. Дакле, није приоритетно питање да ли ће адреса бити довољно заштићена и тајна, него зашто је насилник који је у стању да тражи и прогања жену која је у сигурној кући и даље на слободи и у могућности да то уради – наводи наша саговорница.

Упитана да ли је женама жртвама насиља из маргинализованих група отежан приступ сигурним кућама, ауторка истраживања одговара потврдно.

– Приступ женама са инвалидитетом, Ромкињама, женама избеглицама и мигранткињама, као и другим женама које долазе из маргинализованих група знатно је отежан и ограничен приступ сигурним кућама и то најпре због административних препрека (недостатка документације). Међутим, ове жене суочавају се и са бројним предрасудама и дискриминацијом професионалаца у систему социјалне заштите, али и другим системима (органи гоњења и процесуирања) који имају тенденцију да негирају насиље и релативизују могућност да ове жене буду жртве насиља. Зато се дешава да оне ни не буду упућене на коришћење услуге сигурне куће. Због тога је важно радити на превазилажењу предрасуда, подстицању поверења у жене које пријављују насиље, али и јасном преузимању одговорности и санкционисању свих оних који због сопствених или систематских предрасуда ускрате подршку женама са искуством насиља – закључује Андријана Радоичић Недељковић.

Притвор за осумњиченог за насиље у породици

Трећи основни суд у Београду одредио је јуче притвор С. С. (33), окривљеном за насиље у породици. Притвор је, како је саопштено, одређен због сумње да би могао да понови дело, као и због околности које указују да би ометао поступак утицајем на сведоке. У даљем току процеса, тужилаштво ће саслушати сведоке и наложити да се ураде потребна вештачења.

С. С. се терети да је у пијаном стању отишао код бивше супруге Ј. Г. (32) у Бољевце и насрнуо на њу, а њену мајку погодио столицом. Након овога, осумњичени је наставио да ломи по кући, те је стакло одлетело и расекло његово једногодишње дете по лицу.