Најризичније у Паризу, Амстердаму и Загребу

С више вегетације и сенке Париз би да се бори с опасним врућинама које прете и Амстердаму и Загребу

Рашчишћавање улица од непотребних објеката, постављање платнених површина и стварање сенки, фарбање кровова и сађење брзорастуће вегетације су средства којима Париз, густо изграђен и поплочан готово с краја на крај, покушава да се прилагоди растућим топлотним таласима, пише агенција АФП.

Посебна група изабраних француских званичника дала је 85 препорука за те и друге мере јер би, по прогнозама, „Париз могао да пре 2080. године доживљава топлотне таласе у просеку 34 дана годишње, а у деценији после 2010. их је било по 14”.

Просечан број тропских ноћи, током којих је температура изнад 20 степени, могао би да се повећа са пет на 35 годишње, пише у извештају којег је видела агенција АФП.

У тако густо урбанизованом граду са више од 80 одсто његове провршине на којима су камен, бетон и асфалт, кровови су од поцинкованог лима, а свуда је утицај људске активности, „генерише се додатно повећање температуре између осам и 10 степени Целзијуса у поређењу с његовом околином, посебно ноћу”, подвлачи мисија званичника завршена прошле недеље у извештају „Париз на 50 степени Целзијуса”.

Званичници препоручују уклањање асфалта с паркинга и бициклистичких стаза и замену травом или „затравњеном калдрмом”, а за „фасаде које су најизложеније” топлоти предлажу озелењавање „биљкама-пењачицама које не захтевају одржавање, а засађене су у тло”.

Саветују да се „велики тргови и авеније засенче перголама и сенчарима с вегетацијом”, аркадама или чак „великим засенчавањем платнима појединих потпуно поплочаних тргова, по узору на 'сунцобране' на трговима Медине” у Саудијској Арабији.

На зградама Париза, мисија која се делимично ослања на програм социјалистичке градоначелнице Ане Идалго, препоручује развој „колективних кровних тераса” с колекторима за кишницу, „отпорном” вегетацијом и производњом обновљиве енергије коришћењем сунца и ветра.

Тамо где то није могуће, група позива да се „равни, а неисторијски” кровови обоје „светлим премазом” који одбија зрачење сунца.

Уз захтев да пливање у Сени на чијем се чишћењу ради, мора бити омогућено и после Олимпијских игара 2024, париски изабрани званичници желе да се умноже места за такво освежење. Изабрани званичници из свих политичких група такође траже „припреме за могућност настанка 'куполе врућине' над Паризом”, те предлажу уточишта за ноћење као што су подземни пролази и гараже и напуштене станице метроа.

Топлотни таласи широм Европе постају све чешћи, а Париз је по недавној студији европски град с највећим ризиком од смрти узроковане топлотом.

Студија је анализирала податке из 854 града и урбанизована подручја широм Европе од јануара 2000. до децембра 2019. како би се анализирале стопе смртности услед екстремних температура.

Париз предњачи међу европским градовима по утицају високих температура на стопу смртности и то у свим старосним групама. Студија је показала да је у Паризу смртност људи од 85 и више година 1,6 пута вероватнија због топлоте.

После Париза, Амстердам и Загреб следе по највећем ризику од смрти узроковане топлотом.

Стручњаци су указали на неколико фактора због којих је главни град Француске најопаснији у Европи по могућности смрти узроковане топлотом. Прво, подаци су укључивали утицај топлотног таласа 2003. године, који је посебно тешко погодио Француску од последица екстремне врућине умрло је између 15.000 и 19.000 људи.

Међутим, због фактора као што је ефекат „урбаног топлотног острва” који узрокује да се велики градови загревају брже од мање урбанизованих подручја, Париз је понекад 10 степени Целзијуса топлији од околних предграђа и урбаних подручја.

Током топлотног таласа 2003. године Париз је забележио вишак морталитета од 141 одсто због високих температура, у поређењу са 40 одсто вишка смртности у малим и средњим градовима у Француској у то време.

Део разлога зашто је Париз толико патио од високих температура су многобројни кровови прекривени поцинкованим лимом који задржавају топлоту, а граду недостаје зелених површина, док велике бетонске и камене површине задржавају више топлоте.