Канада неће да даје два одсто БДП-а на војску

Канадски премијер је у приватном разговору признао да његова земља никад неће испунити оно што од ње траже Америка и стандарди Северноатлантске алијансе – да троши два одсто бруто друштвеног производа на војску, откривају документа Пентагона.

Џастин Трудо је у неформалном разговору са званичницима западног војног савеза казао да Отава не може да одваја зацртани постотак БДП-а за армију. После тога су амерички обавештајни аналитичари проценили да Канада, која издваја 1,4 одсто БДП-а за војску, пати од крупних недостатака у одбрани и ризикује односе с Вашингтоном и другим савезницима, сазнаје „Вашингтон пост”.

Ово су последњи подаци из класификованих списа који су недавно осванули на интернету. Вашингтонски дневник је у новој групи материјала пронашао америчку процену да се канадска војска суочава с „раширеним и дуготрајним” проблемима. Према оцени америчког генералштаба, ситуација с канадском одбраном неће се поправити, изузев ако јавно мњење драматично не промени ставове.

Реч је о материјалу који је недавно завршио на платформама за размену порука и друштвеним мрежама. Федерални истражно биро ухапсио је Џека Тешеру (21), припадника Националне ваздушне гарде у Масачусетсу, због сумње да је државне тајне постављао на платформу „Дискорд”, одакле су се шириле интернетом.

У последњој откривеној транши материјала наводи се да су и други савезници у трансатлантском војном савезу незадовољни Канадом. Анкара је „разочарана” што канадска војска није превезла хуманитарну помоћ кад је разорни земљотрес у фебруару погодио Турску. Немачка се пита да ли ће Трудоова влада моћи да и даље подржава Кијев.

Канада је Кијеву послала војну помоћ вредну милијарду долара и обучила 36.000 украјинских војника. Ипак, америчке процене су да ће Отави бити тешко да и даље помаже Украјини и да истовремено предводи борбену групу НАТО-а у Летонији. Иако је Трудо прошлог лета обећао да ће повећати број војника у овој балтичкој земљи, то се није догодило.

Први човек владе у Отави није директно одговорио на наводе вашингтонских новина, али је у среду уопштено бранио војску, преноси Си-Би-Си, канадски јавни сервис.

„Канада је поуздан партнер НАТО-у”, поручио је Трудо.

Његова влада се оглушила о амерички захтев да појача снаге на Арктику, где се, према проценама из Вашингтона, осећа све значајније руско и кинеско присуство. Тајни списи Пентагона откривају да је администрација Џозефа Бајдена свесна да Канада ништа није предузела да побољша одбрану Арктика, „упркос бројним јавним обећањима”.

Већ годинама, а од времена Доналда Трампа – отворено и упорно, Бела кућа захтева од северног суседа и осталих трансатлантских савезника да одвајају најмање два одсто БДП-а за војску. Лидери земаља чланица договорили су се на самиту у Велсу 2014. да ће у наредних десет година повећати војне буџете на најмање два одсто БДП-а. И поред Трампових и Бајденових притисака и рата на истоку Европе, девет година касније само седам од 30 чланица савеза испуњава ову обавезу. То су САД, Велика Британија, Грчка, Пољска, Литванија, Летонија и Естонија. Француска и Хрватска су близу (1,9 одсто), док су на зачељу Шпанија, Белгија и Луксембург (мање од 1,2 одсто).

 „Постојећа повећања нису довољна”, упозорио је у марту Столтенберг, додајући да због руске инвазије на Украјину данас постоје још већи разлози да се повећају војни буџети него што је то био случај 2014. године.