Мађари све више купују половну робу

Специјално за „Политику”

Будимпешта – Према најновијим показатељима, становници Мађарске су све мање расположени да троше свој новац. Промет у малопродаји је у последње време у паду, па је тако у фебруару смањење износило десет одсто. Према речима стручњака, Мађари троше колико и на почетку пандемије вируса корона, кад је већина продавница била затворена. Сада је све отворено, али грађани немају довољно новца за трошење.

Према порталу РТЛ, највише су на губитку продавнице намештаја и технике, док промет у радњама половне робе расте. Потрошња у прехрамбеним продавницама опала је за 6,7 одсто, а Мађари су у фебруару купили 14,5 одсто мање горива у односу на претходну годину. Кад је реч о техници и намештају, тражња ових производа је смањена за 20 одсто.

Оваква ситуација је ретко виђана у историји привреде, каже Иштван Мадар, водећи аналитичар економског портала „Портфолио”. Пре ковида 19, такви трендови су се десили после глобалне финансијске кризе 2008. године, кад су растући дугови смањили потрошњу. Међу разлозима за повратак овог тренда Мадар је навео „невероватну инфлацију”, која је званично виша од 20 одсто, а незванично много већа, каже он.

„Дакле, реални приходи људи се смањују, па губе куповну моћ. Иако се, наизглед, промет у продавницама повећава, количина производа коју купци купују је мања, а то се више не може објаснити укидањем ограничења цена горива. Сад је јасно да су Мађари намерно смањили потрошњу”, истиче он и додаје да би даље смањење потрошње озбиљно нашкодило мађарској економији.

Последњи подаци о паду малопродаје и негативним показатељима индустријске производње говоре да ће се рецесија у Мађарској наставити. То значи да ће учинак мађарске привреде бити у паду у првом кварталу ове године. Не треба заборавити да мањи број потрошача подразумева и раст цена како би се надокнадили губици, упозорава овај аналитичар.

За то време, немачки „Шпигл” оптужује владу премијера Орбана да настоји да створи губиташе у одређеним секторима тако што ограничава и отежава деловање страних компанија. Ово је довело до тога да се одређен број немачких компанија више не осећа добродошло у Мађарској, тврди немачки лист.

Подсећа се да је Орбан био је веома предусретљив према немачким инвеститорима раније у својој каријери, али се то у последње време драстично променило. Kако наводи „Шпигл”, овај тренд је почео Орбановом најавом да већи део мађарске индустрије мора да се нађе у мађарским рукама, након чега су законодавци у Будимпешти донели низ прописа који су отежали пословање страних компанија.

Метода коју Орбанова влада користи за остваривање овог циља сада је добро позната власницима немачких компанија, пише немачки недељник. Прво, нежељени инвеститори бивају спутани бирократским ограничењима и условима, да би затим добили понуде за преузимање дела власништва од мађарских предузетника, за које немачки лист тврди да су неретко блиски мађарском премијеру.

Иако се ретко која од немачких компанија усуђује да јавно протестује због настојања мађарске владе да оснажи домаће произвођаче, генерални директор издавача школских уџбеника „Kлет” из Штутгарта Филип Хаусман истакао је да Будимпешта жели да стране компаније буду у „неповољном положају” у секторима где мађарска влада жели да створи националне корпоративне „тешкаше”.

„Неке немачке компаније не осећају се више добродошло у тој земљи”, истакао је Хаусман, рекавши да је то зато што сигурност њихових инвестиција „више није загарантована”.

У случају грађевинских компанија и произвођача цемента, ту је и пропис којим се страном предузећу додаје 90 одсто „додатног рударског намета”, а за који немачке компаније кажу за „Шпигл” да им наноси новчане губитке са сваким продатим џаком цемента.

„Шпигл” додаје да је Орбанов министар грађевинарства Јанош Лазар пре неколико недеља објавио Нацрт закона о грађевинарству, којим би се, како наводи немачки лист, та „индустрија коначно ставила под команду државе”. Уколико овај правни акт ступи на снагу почетком јула, како је најављено, власти могу да диктирају обим производње и цене страним произвођачима цемента.

„Све док Орбан истрајава у својим нападима на стране компаније, новац из европских фондова неће потећи у Мађарску”, цитира „Шпигл” шефицу Kомитета за буџетску контролу Европског парламента, Немицу Монику Холмајер, претходно подсетивши да ЕУ тренутно ускраћује Мађарској приступ фонду за опоравак од пандемије у вредности од 5,8 милијарди евра, а да би могла да замрзне и 7,5 милијарди структурне помоћи, због мађарске праксе бирања извођача јавних радова.