Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Беране се нада новом животу аеродрома

Беране се нада новом животу аеродрома
Дритан Абазовић, Мајк Штајмилер и председник општине Беране Вуко Тодоровић на аеродриму (Фото Влада Црне Горе)

Од нашег дописника

Подгорица – Можда се и догоди да након 40 година на берански аеродром слете први авиони уместо обећања пред сваке парламентарне и председничке изборе у Црној Гори. Ипак, грађани Берана су скептици, јер за који месец треба да се одрже ванредни парламентарни избори… Прича о поновном отварању аеродрома у Беранама оживела је пре неколико месеци, о чему је писала „Политика”, кад је немачка компанија „Елит прајват џет сервис” саопштила да ће обезбедити новац и започети посао око валоризације аеродрома у Беранама.

Власник ове компаније Мајк Штајнмилер изјавио је да је припремио сву документацију која му тражена у Влади Црне Горе.

„Новац може сутра да буде у Црној Гори и можемо одмах да кренемо у реализацију планова. Потребно је само да добијем одговор на последњи допис који сам послао, или да ме неко позове. Довољан је само један телефонски позив и да на рачун у Црној Гори легне новац за реконструкцију и стављање у функцију аеродрома у Беранама”, рекао је Штајнмилер.

И догодио се тај тренутак – у Беранама су пре неки дан председник општине Вуко Тодоровић и представник „Елит прајват џет сервиса” Мајк Штајнмилер потписали Меморандум за валоризацију аеро-парка Беране.

Председник владе у техничком мандату Дритан Абазовић казао је да ће аеродром у Беранама запослити стотине радника из тог града и региона. Говорећи о десетини грађана чије ће куће највероватније морати да се руше, Абазовић је истакао да их неће оставити на цедилу, јер је „држава спремна да на сваки начин помогне грађанима, нећемо их оставити без крова над главом”.

Тодоровић је истакао да ће отварање аеро-парка бити велики замајац за град Беране.

„Убрзо ће бити формирана радна група која ће се бавити техничким странама. Сада ће се и друге компаније лакше одлучити да дођу у Беране”, навео је Тодоровић, док је Штајнмилер обећао да неће само отворити стотине радних места за регион, већ ће у Беране „довести нову производњу и технологије”.

Штајнмилер је казао да би инвеститор могао да почне да ради већ сутра, али да администрација мора да заврши остале процедуре како би све било законито, док је Абазовић објаснио да „када добију све дозволе, инвеститору неће требати пуно, јер је велика компаративна предност аеродрома то што и даље има лиценце, иако не ради 40 година”, рекао је Абазовић. 

„У складу с њиховим интенцијама, планирају да развију први иновативни, самоодрживи аеродром будућности. У оквиру њиховог предлога радиће се и на соларној нанотехнологији и према тренутном концепту планирана је инвестиција од 30 милиона евра, док је инвестиција у аеродром планирана на износ од 45 милиона евра, што значи да је укупна планирана инвестиција 75 милиона евра”, саопштено је из Владе Црне Горе.

Грађани Црне Горе с разлогом се питају ко је човек који намерава да обнови берански аеродром. Одговор гласи: реч је о беранском зету, четрдесеттрогодишњем бившем војном пилоту, који се посветио пословима у цивилном авио-саобраћају и постао најмлађи светски организатор летова у цивилном саобраћају.

Његова компанија већ четири године је партнер Минхенске конференције, званични превозник. Идеју за повратак авиона на аеродром у Беранама предочио је 2021. године, у време владе Здравка Кривокапића, али тада није наишао на разумевање.

Како каже, уз цивилни саобраћај развиће и теретни, аеродром ће пружати услуге приватног превоза, имаће мали авион и хеликоптер за хитне медицинске потребе.

„Не тражим никакву државну помоћ, тражимо само концесије на двадесет година. Пустите нас да почнемо да радимо и гарантујем да аеродром у Беранама може да ради свих 365 дана у години, без обзира на временске услове”, изјавио је Штајнмилер.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.