Шта спаја Новака Ђоковића и Барби Африку

Вероватно не постоји особа у Србији која није чула за једног од најбољих рекета света Новака Ђоковића и његову огромну популарност – како на спортском терену, тако и у свету социјалних мрежа, у којем „краљ тениса” има чак 12 милиона пратилаца. Међутим, за многе је изненађујући податак да ореол најпопуларнијих особа на „Инстаграму”, „Тиктоку”, „Јутјубу” и „Твитеру” носе и Барби Африка коју прати 3,8 милиона људи, Уна која има 1,5 милиона пратилаца и Милош кога прати 1,4 милиона људи. Док старији у овим тренуцима вероватно консултују „Гугл” да би открили ко се крије иза ових имена, млади немају никакве дилеме у вези с њиховим идентитетима и веома су упознати са ликом и делом тренутно најутицајнијих инфлуенсера у Србији.

Истраживање које је пре неколико месеци спровела агенција „ИМАИ платформа – Инфлуенсер серч енд анализ” (IMAI Platforma – Influencer Search & Analyze) показало је да Новак Ђоковић има 12 милиона пратилаца на „Инстаграму”, док је је на другом месту певачица Сандра Африка са 1,6 милиона, а на трећем њена колегиница Теодора Џехверовић са 1,3 милиона пратилаца. Оне су постале популарније од Светлане Цеце Ражнатовић и Даре Бубамаре, које имају „само” милион пратилаца.

Иако је „Тикток” најмлађа социјална мрежа у Србији, како по стажу, тако и по годинама корисника, она постаје достојна конкуренција „Инстаграму”. Поред Барби Африке, Уне и Милоша, степеницама дигиталне славе полако се пењу и Арса, Вук, Александра и Сергеј Пајић, које прати по 1,1 милион људи. Најутицајнији твитераши јесу певач Саша Ковачевић, кога прати 165.000 особа и гејмер ГXР Малибуца, са 126.500 пратилаца.

Коментаришући чињеницу да су на социјалним мрежама постале најпопуларније особе готово потпуно непознате у свету мејнстрим медија, културолог др Маја Вукадиновић, која на Факултету савремених уметности предаје на одсеку Примењени медији, истиче да су на „Инстаграму”, „Тиктоку” и „Твитеру” утицајне две врсте особа – звезде из света спорта, музике и глуме које су биле популарне и пре дигиталног доба и оне за које готово нико није чуо ван света социјалних мрежа и које су свој идентитет изградиле захваљујући њима.

„Инфлуенсери су генерацијски феномен, који пре свега заокупља пажњу зед генерације (рођене између 2000. и 2010. године) и миленијалаца (рођених од 1981. до почетка новог миленијума), с тим што је ’Тикток’ платформа која углавном окупља млађе кориснике, а ’Инстаграм’ занима двадесетогодишњаке и тридесетогодишњаке. Највећи број инфлуенсера своју популарност гради на садржајима који представљају отклон од суморне реалности и депресивних вести – било да су у питању савети о шминкању, облачењу, прављењу здравих оброка, игрању видео-игрица или обиласку светских метропола. Њихова популарност мери се бројем пратилаца и бројем прегледа њихових садржаја, а они су за тинејџере и младе особе најважнији медијски канал кроз кога добијају информације важне за доношење свакодневних одлука типа: шта ћу да доручкујем, како ћу да се обучем и где ћу да изађем, па не чуди да су најутицајнији инфлуенсери и певачице, модни креатори и глумице. Највећи број на ’Инстаграму’ заправо промовише свој животни стил, па су њихови постови и ’сторији’ углавном преплављени фотографијама и видео-записима егзотичних оброка, брендиране гардеробе, интерконтиненталних путовања и лудих градских журки. Има и оних који су се усмерили само на одређени сегмент животног стила као што су здрава исхрана, путовања, мода или екологија, а микроинфлуенсери (особе које имају између 10.000 и 100.000 пратилаца) особе к су оје су се фокусирале само на једну ужу област – рецимо на лековите чајеве, знајући да је велика конкуренција у сегменту здраве исхране”, објашњава наша саговорница, која управо припрема документарни серијал „Бити славан”, у коме се бави феноменом медијске славе кроз епохе и инфлуенсерима, којима данас припада добар део колача те славе.

Др Маја Вукадиновић, Iауторка књиге „Звезде супермаркет културе”, у којој анализира феномен нових звезда дигиталног доба, истиче да су и политичари препознали значај ових социјалних мрежа, па све чешће отварају профиле на „Инстаграму” и „Тиктоку”, али скреће пажњу на чињеницу да младе ипак највише занимају њихови вршњаци, којима уједно и највише верују када је у питању давање савета. Они ће можда погледати како неки градски или републички посланик прави палачинке на „Тиктоку”, али то не значи да ће за њега гласати када буду расписани избори, закључује наша саговорница.

Криминалац као ријалити јунак

Снимање спота у београдској Основној школи „Ђура Јакшић” са правом је подигло буру у јавности јер се у његовој главној улози нашао Кристијан Голубовић, који је са члановима бенда „Црни Церак” ушао у школу за време наставе. Међутим, једино што је узнемирујуће више од тога јесте чињеница да Кристијан Голубовић има „армију” пратилаца на друштвеним мрежама – на „Фејсбуку” га прати 111.529 људи, на „Инстаграму” 143.000 особа, на „Тиктоку” 62.000 особа, а на „Јутјубу” око 180.000 фанова гледа његове видео-записе, што у статистичком преводу значи да око пола милиона људи сматра Кристијана инфлуенсером. Овај феномен Маја Вукадиновић тумачи саставним делом суноврата друштвених вредности, који се, између осталог, односи и на нормализацију насиља и насилника.

– Међутим, треба имати на уму да већи део млађе публике не зна за Кристијанову криминалну прошлост – за децу и тинејџере он је само један од учесника ријалити квизова, кога су чули или видели у ријалитију који најчешће гледају њихови родитељи, тако да је ово морално згражавање над чињеницом да је Кристијан у школи снимао спот мало и лицемерно. Нажалост, велики број родитеља није свестан кога деца прате на друштвеним мрежама и са ким су „пријатељи” – каже наша саговорница.