Раст БДП у Србији ове године 2,3 одсто

Светска банка очекује да ће раст БДП-a у Србији ове године износити 2,3 одсто, а наредне две године три до четири процента годишње, речено је данас на представљању Редовног економског извештаја за западни Балкан Светске банке.

Директор Канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара рекао је да се очекује да ће у региону западног Балкана раст БДП ове године износити 2,6 одсто.

Томе ће, наводи се у најновијем извештају „Тестирање отпорности”, првенствено допринети приватна потрошња, извоз и у појединим земљама, јавна улагања.

Оцењено је да је регион западног Балкана показао изузетну отпорност упркос значајној економској турбуленцији.

Такође, речено је да је лане у Србији остварена рекордна стопа запослености од 53,3 одсто, а да је крајем 2022. незапосленост у региону западног Балкана износила 13,2 одсто, што је ниско, али и даље представља велики проценат и без посла је било око 900.000 људи.

Економиста Милан Лакићевић је истакао да је тржиште рада у Србији лане било отпорно, да је отворено 65.000 нових радних места, а да је незапосленост била рекордно ниска и износила 9,4 одсто.

„У 2023. години настављен је тренд отварања слободних радних места али је он нешто успоренији”, рекао је он.

Према његовим речима инфлација је прошле године била највећа у претходних 15 година, чему су највише допринеле цене хране и енергената али да сада постоје знаци да инфација успорава. Лакићевић је истакао да је лане остварен и дефицит текучег рачуна од 6,9 одсто, што је мање него што се очекивало, а да подаци за прва два месеца показују да је остварен суфицит текућег рачуна. Навео је да се и ове године може очекивати сличан ниво страних директних инвестиција као и прошле године а да је лане највише ових инвестиција стигло из Европске уније.

Водећи економиста за западни Балкан, Ричард Рекорд, истакао је да су цене хране и енергената највише допринеле инфлацији, да се она сада смирује и да се затеже монетарна политика. Према његовим речима, лане су се на Западном Балкану смањивали фискални дефицити у просеку на око три одсто, а ове године се очекује њихово смањење на 2,7 процената.

Одговарајући на новинарско питање да ли ће догађања са банкама у САД утицати на Србију, Рекорд је рекао да то не би требало очекивати, јер ни до сада није било одлива депозита из банака, али да би државе ипак требало да буду опрезне.

„Није дошло до заразе, ненаплативих кредита у Србији је мало, кредитна активнсот јесте успорена али мислим да су амортизери довољно јаки да издрже било какве шокове”, рекао је он, преноси Танјуг.