Мора да се игра против Звезде

Да може да бира Партизан у овом тренутку најрадије не би ни играо. Поготово не против Црвене звезде. Да је ове године почело првенство бринуо би где би завршио колико му лоше иде. Наудили су му чак и они за које се сматрало да су плитак поток. Да је неко ставио руку у ватру за „црно-беле” не само да би се опекао, него би остао без ње колико су пута сагорели.

Црвена звезда, која је минулих деценија у недоглад одмакла у победама у међусобним окршајима, долази у Хумску баш у невреме. Домаћину врло тешко пада кад је само један степеник испод ње, а сада је толико далеко да мора да се пропиње на прсте да јој види леђа. Између њега и недостижног на табели су Чукарички и ТСЦ и то што су се двојица са стране убацили између „вечитих ривала” и није оно најгоре. Најболније је што је под знаком питања и оно што је, од како је нашим клубовима одобрен повратак на међународну сцену, било незамисливо – излазак у свет. И то у оно најскромније европско друштво. Опасност не прети од беспарице, не ни од неке казне, него просто може да се деси да то право не стекне на спортском пољу. Војводина му је уз раме и предстоји ремпловање за последњу визу за Европу.

– Веома је тешко, али та утакмица против Црвене звезде мора да се игра. Они су шампиони, неће овде доћи само да би одрадили свој посао, биће максимално мотивисани да оправдају позицију на којој се налазе, – слика Дуљај пејзаж уочи доласка „црвено-белих”. – Оно што можемо да урадимо је да покажемо карактер. Ако га имамо, а верујем да га имамо! Имамо проблеме, они су саставни део живота, од тога не може да се побегне.

Со на рану су додала два пораза од истог противника. Изгубили су на Бановом брду у четвртак од Чукаричког с 1:0, па у недељу, на истом месту и с истим резултатом. Сваки од тих неуспеха посебно боли, јер су бодови у оба случаја били врло баш драгоцени. А и само по себи је тешко кад се изгуби од истог противника у тако кратком року.

– Моменат није сјајан, нема времена. Друга утакмица је била много боља у односу на прву, међутим памти се само резултат, – видео је Дуљај, или се труди да види, и неко побољшање у игри свог тима.

Али, види ли се излаз из зачараног круга? И може ли то овај скуп играча, који је јесенас био кадар и чуда на начини, чак и у међународној арени, а сада је изнемогао, као да је прерано остарео.

– Најтежи тег није у ногама, него у глави. Можете да причате шта год хоћете, да пуштате неке филмове, као некада „Гладијатор“, „Спарта“, али поента је да сам себе мотивишеш. Да будеш поштен према себи и да кажеш, кад устанеш ујутру, кад се погледаш у огледало: „Дао сам све од себе. Није било довољно, али сам дао све од себе.” Бољи су – пружиш руку. Али свако мора да пође од себе: шта је урадио, да ли је дао свој максимум, – указао је тренер Партизана полазећи, вероватно подсвесно, од тога какав је био његов приступ док је играо, мада је и сам изјавио да је свестан да су се времена променила.

Открио је да нема припремљене говоре уочи утакмица, него да у свлачионици прича оно што му је на срцу. Казао је и ово:

– Примате, примате ударце... Морате неки пут да узвратите. Моја леђа могу да поднесу велики терет и био бих, рекао сам играчима, најсрећнији да могу да прихватим ваш терет, али то је немогуће. Морате и ви да поделите тај терет заједно. И заједно са мном. Постојите ви, постоје они, постоји терен и то је једино мерило да покажемо ко колико вреди. Све остало што се прича около мора да се поништи. А прича се: те није плата, те није ово, те није оно... Нема изговора! Онај ко поштује дрес Партизана мора да изађе на терен, да оправда због чега је у Партизану. Укључујући и мене.

И кад је постављен за тренера и сада каже да нема никакве замерке на то како играчи раде на тренингу и сматра да не би било проблема кад би се то пренело на утакмицу. А сада против шампиона!

– Улог је велики што се тиче Партизана. Не бежимо од тога. Играчи, ја с њима, морамо да дамо све оно што је у нашој моћи да се извучемо из ове настале ситуације, – казао је Дуљај, коме смета што ће 170. „вечити дерби” да се игра у „мртвој атмосфери”.

Неће то бити први пут да догађај, који величамо као највећи спортски празник у нашој земљи, протекне без гледалаца. Партизанови навијачи су 11. априла на Бановом брду изазвали прекид и клуб је кажњен да игра пред празним трибинама. Али:

– Дерби као дерби. Треба да буде највећи мотив сваком играчу, – нада се Дуљај.

Саучешће породици бивше Звездине наде

Пре разговора с новинарима у Хумској Игор Дуљај (а у име клуба и пиар менаџер Биљана Обрадовић) изразио је саучешће породици Игора Калабе (43). Нагласио је да је покојник прошао Звездину омладинску школу, био један од најталентованијих играча Србије и најпоштенијих које је познавао. Касније је играо у нижеразредним клубовима и посветио се тренерском послу.