Нестрпљиви трактористи страдају на пругама

Несреће на пружним прелазима у којима учествују возачи трактора најчешће се завршавају трагично.

Прошле године, у нашој земљи на шинама су погинула двојица тракториста, а пре неколико дана на прузи Београд центар – Шид, на делу између станице Мартинци и Кукујевци Ердевик, само случајношћу се без повређених окончао удес када је железничка грађевинска машина налетела на пољопривредну. У време несреће, полубраници су били спуштени и тиме забрањен пролазак преко шина, речено је из „Инфраструктуре железница Србије”.

Према информацијама из истраге, возач трактора је провлачећи се између спуштених рампи, возилом изашао на пругу, када је на њега из правца Шида налетела железничка грађевинска машина – подбијачица у власништву железница.

Овога пута, уз велику срећу избегнуте су трагичне последице, али остаје упозорење у сезони пољопривредних радова да возачи на путним прелазима поштују саобраћајне прописе и сигнализације, наведено је из „Инфраструктуре железница Србије”.

У октобру прошле године на прузи између станица Панчево Варош и Банатско Ново Село, погинуо је тракториста када је на њега на путном прелазу налетео воз који је саобраћао из станице Београд центар за Вршац. Истрагом је утврђено да тракториста није поштовао знаке друмске сигнализације.

У априлу исте године, смртно је страдао возач трактора на прузи у Новом Милошеву. Несрећа се догодила на пружном прелазу када је локомотива налетела на пољопривредну машину, а као узрок удеса надлежни су навели да је тракториста био непажљив.

Стручњак за безбедност саобраћаја професор Миломир Веселиновић каже за „Политику” да се несреће са трактористима на пружним прелазима најчешће дешавају јер људи журе и немају стрпљења да сачекају да прође воз, па се упуштају у ризичне преласке шина.

„Тракториста је могао пре тога сто пута да изађе из њиве на пут и пређе пругу и да на истом месту када прелази сто први пут – настрада. Трактор иде споро и треба му око десетак секунди да пређе. Требало би узети у обзир и остале чињенице – да су шине издигнуте, да ли је трактор са приколицом, да ли је натоварен итд. Возачу се учини да је воз далеко и да је добро проценио ситуацију, али локомотива брзо стигне до њега и догоди се трагедија. У неким ситуацијама, услове додатно може да отежа смањена видљивост због магле или дима од паљевина са њива”, објашњава професор Веселиновић.

Наш саговорник наглашава да воз има дефинисану шину по којој се креће као и првенство пролаза, и објашњава да воз никада не налеће на нешто на прузи.

„У медијима се у таквим случајевима погрешно интерпретира, па наслов најчешће буде ’воз налетео на трактор’. Заправо, правилно је рећи и написати да је трактор подлетео под воз”, каже Веселиновић.

Професор напомиње да је свака несрећа на пругама специфична. Постоје ретки случајеви када сигнализација закаже, али проблем је и пасивна саобраћајна сигнализација.

„У радовима сам предлагао да се на пружним прелазима постави живи сигнал који упозорава да наилази воз. Живи сигнал би подразумевао да воз, када пређе преко аутоматских пружних блокова, на пример на око километар даљине, активира семафор – црвено светло на пружном прелазу и упозори да наилази. Требало би да тај сигнал има две црвене сијалице, да ако једна случајно изгори, друга буде у функцији и упозори трактористу”, закључује професор Миломир Веселиновић.