Руска нафта ће поново стизати до српских потрошача

Западне државе које су саме себи забраниле директну куповину руске нафте сада то „црно злато” купују индиректно од трећих земаља, наводи се у извештају Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА), преноси „Раша тудеј”. Док је такозвана коалиција за ограничење цена драстично утицала на увоз сирове нафте, повећала је куповину рафинисаних нафтних производа из земаља које „перу руску нафту”. Према подацима ЦРЕА, „у коалицији за ограничење цена” највећи увозник нафтних деривата из земаља праоница била је Европска унија, са увозом од 19,4 милијарде долара од фебруара 2022. Аустралија је наводно купила рафинисану сирову нафту у вредности од 8,8 милијарди долара у периоду од 12 месеци, а следе САД са 7,2 милијарде, Велика Британија са 5,5 милијарди и Јапан са 5,2 милијарде долара. Дизел је био најзаступљенији увезени нафтни производ у земље коалиције (29 одсто) и бензин (13).

За све то време Србија увози нафту „киркук” из Ирака и не одустаје од идеје да гради нови нафтовод пошто је ЕУ одлучила да забрани увоз руске нафте која се испоручује поморским путем и да се из тога не изузме западни Балкан. Да је посао око изградње готово известан и да Србија и Мађарска планирају да у јуну потпишу споразум о изградњи новог нафтовода, којим ће руска нафта из цевовода „Дружба” стизати до српских потрошача, потврдио је прошле недеље у Будимпешти министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, после разговора са министарком рударства и енергетике Србије Дубравком Ђедовић.

Навео је да ће се нафтовод градити између Алдија у Мађарској и Новог Сада, биће дугачак 128 километара, а изградња ће коштати око 100 милиона евра, пренео је Тас. Преговори МОЛ-а и „Транснафте” о том пројекту су у току, а споразум може бити потписан на српско-мађарском самиту који је заказан за јун, казао је Сијарто. Испорука руске нафте преко нафтовода „Дружба” не подлеже санкцијама Европске уније, а за изградњу се може користити коридор од Србије до Мађарске, што ће смањити време реализације пројекта. Према прогнозама, изградња цевовода између Мађарске и Србије трајаће од годину и по до две године.

Ирачка нафта до српске рафинерије долази сада само преко хрватског „Јанафа” на који је Србија тренутно једино прикључена. Остаје, међутим, да се види како ће руска нафта стизати до нас ако је представник Европске комисије Данијел Шеридан Фери, коментаришући намеру Мађарске и Србије да изграде нафтовод нагласио да земље Европске уније које су, као изузетак, имале могућност да привремено наставе да увозе руску нафту не могу да је реекспортују у друге државе – ни у ЕУ ни у треће земље.

Др Петар Станојевић, професор на Факултету за безбедност и бивши дугогодишњи помоћник министра енергетике за нафту и гас, објаснио је за наш лист да је са становишта ЕУ ова најава апсолутно јасна. Мађарска је добила квоту за себе и не може је реекспортовати. Не може је ни транспортовати за треће земље. То је исти случај као са Хрватском. Али, овде није реч о краткорочном решењу проблема већ дугорочном.

– Када се градио „Јадрански”, тада југословенски нафтовод нико није ни помислио да до оваквих ситуација може да дође – напомиње Станојевић. Додаје да Србија не може ни у будућности да се ослања само на један правац снабдевања.

Објашњава да наша земља може свакако да користи „Јадрански”, те да је ово административна забрана и нема везе са тим која нафта може да иде овим нафтоводом. Чињеница је да не може да буде реекспорта „црног злата” за треће земље, али Мађарска и не би своје количине прослеђивала Србији. Она би куповала за себе, а ми за себе, али би се нафта допремала нафтоводом преко Мађарске.

Војислав Вулетић, председник скупштине Удружења за гас наглашава да  је свакако паметније  имати више опција за снабдевање. Диверзификација је добра идеја и треба је што пре реализовати. Што више праваца то је снабдевање сигурније”, оцењује Вулетић.

Др Стевица Деђански, из Центра за развој међународне сарадње, бивши државни секретар у Министарству енергетике, каже да је градња новог цевовода за нас изнуђено решење које ће у перспективи бити одлично решење.

„Изградња нафтовода између Србије и Мађарске ће нам омогућити да више не зависимо само од једног правца, преко ’Јанафа’ у Хрватској, већ ћемо имати алтернативу. То не значи да нећемо више користити постојећи нафтовод, али ћемо то чинити онда када нам то буде повољније и под условом да нас нико не уцењује. Пут Србије на запад који није споран више не иде преко Загреба и Љубљане јер тамо за Србију нема трасе, већ преко Будимпеште. Свакако повољније, боље и сигурније за нас”, категоричан је Деђански.

Ђедовићева: Рад рафинерије у Панчеву не доводи се у питање

Упитана постоји ли бојазан да би Рафинерија у Панчеву у неком тренутку могла да стане са радом не само због забране увоза руске нафте него и због тога што већина европских компанија резервне делове неће да испоручује руским компанијама и шта је у том случају алтернатива за „Гаспромњефт”, министарка енергетике Дубравка Ђедовић у интервјуу за „Политику” каже да рафинерија ради и њен рад се за сада не доводи у питање.

„Разматрамо све сценарије, укључујући песимистичне, да бисмо били спремни за сваку ситуацију. Очекујемо да ’Гаспромњефт’ преузме своју одговорност у овом процесу, уз дијалог са државом”, наводи Ђедовићева.