Приходи нижи, потрошња већа

Извештај РЗС-а о месечним издацима за личну потрошњу који су прошле године били већи од прихода је очекиван за представнике синдиката јер се штедња полако „топи”, а плате не расту у тој мери

Просечни месечни издаци за личну потрошњу били су у току прошле године већи од месечних прихода у новцу и у натури по домаћинству, најновији су подаци Републичког завода за статистику (РЗС). Приходи су износили 78.393 динара, док су издаци за личну потрошњу вредели 78.678. У извештају се наводи да највећи удео у личној потрошњи домаћинстава чине издаци за храну и безалкохолна пића – 36 одсто, док на здравље домаћинства изгледа најмање троше – 4,4 процента својих прихода. У међувремену завод је обелоданио и износе просечне и медијалне зараде у Србији. У фебруару је просечна била 81.359 динара, а медијална 62.239, што значи да је 50 одсто запослених примало плату до овог износа.

Зоран Ристић, саветник за економска питања у УГС „Независност”, подсећа да просечна зарада не представља реалну слику стања на нашем тржишту рада, за разлику од медијалне, коју прима већи део радно способног становништва у Србији, а која је далеко испод просечне.

– Још је гора ситуација ако посматрамо који је то број грађана који се налази на линији минималне потрошачке корпе, чак и испод ње. То је близу 400.000 људи, плус још стотинак хиљада оних који су испод нивоа минималне потрошачке корпе. Сходно томе и не чуди овај извештај завода о месечним издацима за личну потрошњу који су прошле године били већи од прихода. То је и за очекивати, јер се штедња полако „топи”, а плате не расту у тој мери – објашњава Ристић. Подсећа на посебан проблем, а то је да, за разлику од јавног где се од почетка године бележи раст зарада, у приватном сектору оне не расту.

– Синдикати се суочавају са тиме да морају да балансирају, јер послодавци прете како ће морати да отпуштају уколико се буду повећавале плате или кажу да ће прихватити да зараде буде увећане, али само у малом проценту, који је испод нивоа инфлације. Тиме се ништа не постиже – изричит је Ристић. Додаје да су реалне зараде у многим предузећима ионако „пале”.

– Имамо јасну ситуацију, инфлација је прошле године била око 16 процената, а зараде у неким компанијама су подигнуте за осам или девет одсто. Самим тим, ту постоји обезвређивање реалног износа онога што су запослени примили у току 2022, што остаје као велики проблем и за убудуће, јер постоји реална опасност да ће инфлација и у овој години обезвредити примања грађана и додатно смањити њихову куповну моћ – сматра Ристић.

Како скрпити крај с крајем када је минимална плата коју прима око 400.000 грађана у Србији 40.000 динара, а месечни издаци готово двоструко већи?

Милена Амон, из удружења „Заштитник предузетника и привредника Србије”, подсећа да је ово удружење још одавно надлежнима проследило предлоге како изаћи из тог зачараног круга.

– Разочарани смо, јер не видимо активности по том питању. Према нашем мишљењу, кључна ствар је, наравно, реформа пореског система и сузбијање сиве економије како би се смањило оптерећење на зараде, поготово на минималац. То би онда, између осталог, побољшало ситуацију са приходима, јер би нето плата била већа. Ова оптерећења од готово 60 одсто на минималне зараде заиста су претерана, а то је све директна последица постојања црног тржишта – подсећа Амон.

Доста се троши и на становање, воду, гас...

Поред хране и пића, највећи удео у личној потрошњи домаћинстава чине и издаци за становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива – 16,1 одсто. Следе издаци за транспорт 8,9, за остале личне предмете и остале услуге 5,9, за комуникације 5,5, за рекреацију и културу 5,1, за одећу и обућу 4,9, а за алкохолна пића и дуван 4,7 процената.