Поштена и вештачка интелигенција

Роботи су почели да се мотају и по њивама. Нема сељака да их отерају грабуљама и вилама, отишли су у иностранство, па су се машинице разбашкариле по виноградима и воћњацима. Не једу, не праве паузе, не цењкају се за наднице, раде 24 часа дневно и не испуштају црне димне завесе као стари трактори. Не пију ракију. Апликација, такође, не окреће јагње. Чет- ботови постају дивота нашег села. Моћне винарије већ су купиле та дивна створења и испробавају њихов вештачки мозак који прорачунава за неколико секунди оно што су стари винари учили годинама.

Какво ће бити вино? Хоће ли имати укус метала или грожђа? Вероватно ће бити одлично, осим ако се програмер није ушикао, па из освете, свестан да ће и он ускоро постати вишак на тржишту рада, није нахранио машинског паметњаковића погрешним подацима и укуцао податке како би – смућкао пиво. Тај сценарио није немогућ, јер су творци вештачке интелигенције, попут Илона Маска, и још стотинак за сада природних, дакле непрсканих мозгова који су зарадили стотине милијарди долара, почели да долазе к себи и упутили апел, чак су почели да пишу петицију, као да бране Косово, да се успори са развојем вештачке интелигенције.

Предлажу и да се формирају специјална регулаторна тела за надзор „ЧетГПТ 4” модела, предлажући мораторијум за даље кљукање тих чудовишта која су се очигледно осамосталила, па представљају опасност за мир у свету и развој демократије. Страхују да ће се аутоматизовати радна места, па ће презрени у свету остати без посла, а када се то деси, зна се шта следи: револуција која ће почети поново да тече.

Интелигенција с оне стране памети се, изгледа, превише осамосталила и почела да мрко гледа на своје творце. Пошто је реч о интелигенцији, она је укапирала: зашто не би владала она, а да, кад преузме власт, створитеље пошаље код старог, доброг брадоње Карла Маркса. Дакле, у царство небеско. Мудри брадоња је упозоравао свет на време да ће развој капитала, уз све већу експлоатацију радничке класе, постати исувише деликвентан – како за раднике, тако и по себе. Маск и екипа су схватили да ће их „то нешто” на крају баладе послати код Светог Петра, заједно са осталом сиротињском људском врстом. Ако буду хумани, лансираће нас на Марс. Можда је Илон зато планирао миграцију на ту дивну планету. Ваљда на Марсу нема вај-фаја. 

Ето до чега доводи радикални индивидуализам и похлепа који су завладали планетом. Они енормно обогаћени, са списка магазина „Форбс”, уцвикали су од нестварно моћне технологије. Ти чет-ботови, или како се већ зову, већ возе аутомобиле уместо нас, одржавају винограде, гаје кукуруз, аутоматизују индустрију, подижу паметне градове, управљају дроновима, ракетама и бојевим главама. Увелико дају шут карту радницима. Почели су да се мотају и по редакцијама, избацујући новинаре кроз прозор, а у последње време, размишљају да се баве политиком. Најпре на локалу, а када преузму општине и градове, зашто да не освоје и свет? Није ли глобализација мантра корпоративног капитала? Шта су тражили, добиће.  

Румунски премијер Николае Чука већ је почео да се игра с ватром. Представио је недавно свог новог саветника, асистента вештачке интелигенције, званог Ал. Главни задатак саветника Ала биће да анализира друштвене мреже и информише владу Румуније у реалном времену о предлозима и жељама Румуна.

Друже Чука, ако си још на власти, јер владе у Румунији падају као кегле и без вештачке интелигенције, води рачуна. Новом безличном асистенту може да падне на памет да заузме твоје место. Већ је уклонио чланове администрације који су се бавили друштвеним мрежама, што ће рећи, шутнуо их је. Али какве су његове скривене амбиције? Ако може да контролише читаву интернет галаксију, зашто би радио за друга Чука, кад већ може да ради за себе.

Није Румун једини. По нашим странкама већ се кокетира са сличним бот-типовима, па добро знам да се већ чудовишта ангажују као неформални сарадници. За сада, више из забаве. Један од њих, не чет-бот, већ активиста, каже ми да му је занимљиво како би Бил Клинтон, Обама, Путин, Си или Ангела Меркел представљали српска становишта у било којој области. Вештачка интелигенција му одмах испостави модел говора: рецимо, Бил Клинтон се одмах претвара у Србина. И тако редом, Барак, Владимир, Си, Ангела… Стварчица, једноставно, има све Билове говоре у меморији, потом и интересне координате Србије, а онда се они сусретну у новоствореном, имагинарном лидеру. Тај појединац који је ово изучавао, онако, за себе, тестирао је говоре и осталих светских лидера и констатовао да није чудо како је Клинтон смувао Монику Левински.

Тако се испоставља да је вештачки интелигентно чудовиште показало да би човек, који је инспирисао агресију на СР Југославију, како би умањио штетне последице својих несташлука по Овалној соби, прошао сасвим добро међу Србима. Односно, Бил би се најбоље примио.

То је, наравно, процена мог пријатеља. Како је иначе заљубљен у Обаму, Барак га је прилично разочарао по српском питању. У нашим крајевима, не би прошао цензус. Али, у Америци још влада у сенци. Уосталом, да Обама није ускочио у последњи час и почео да води кампању демократа, Трамп би још владао Сједињеним Државама.

Чуди ме да се нисмо сетили, па да ангажујемо младе хакере и убацимо у амерички вештачки мозак непрскане мисли Веље Илића! Веља би одмах ишамарао биће и преузео контролу! И после се чудимо зашто Маск и другови траже мораторијум на вештачку интелигенцију. Ако мени овакве забавне мисли падају на памет, замислите онда шта ради труст мозгова у Кремљу, Пекингу, Вашингтону, Лондону или Берлину. Или се можда варам? Можда су их већ чет-ботови везали у ланце. Не бих искључио такву могућност. Погледајте ситуацију око Украјине. Светски лидери се понашају као да су пошандрцали. Као да је ђаво, под кодним називом чет-бот ушао у њих.

Предност оваквих попут мене је што су потпуни информатички лаици, па нас осми путници заобилазе у широком луку. Али, шта ако су већ одавно запосели оне коју су их створили и који их увелико користе и зарађују више него на нафти. Биће да је тако и да већ моле за помоћ. Зашто би иначе писали петиције и упозоравали свет. Кад уместо твитова почну да шаљу апеле  Морзеовом азбуком, знаћемо да нам се ближи крај.

Ко ће, онда, извући свет из бедака? Као и увек, радници, сељаци и поштена интелигенција. Она која мућне главом, а не апликацијом.