Курдин: Били смо спремни за нуклеарни рат

Током дугих подморничких патрола, у време хладног рата, под водом је са својом посадом проводио и по деведесет дана. Било је то време глобалне конфронтације САД и СССР-а и у сваком тренутку могло је да стигне наређење за лансирање нуклеарних ракета које би свет увеле у атомску катаклизму.

Капетан бојног брода у пензији Игор Курдин (1953) командовао је нуклеарним подморницама Северне флоте К-241, К-84 „Јекатеринбург” и К-407 „Новомосковск”. На подморницама је радио пуне две деценије, од 1975. до 1995. године, када је, у складу с бенефицираним радним стажом, пензионисан. Никада није служио на обали. Један је од оснивача „Санктпетербуршког клуба подморничара и ветерана Ратне морнарице”. Ових дана је боравио у Београду, где је био гост својих колега из српског удружења „Подморничар”.

„У време хладног рата наш основни задатак је био да тајно, што тише, да нас не би откриле супарничке морнарице, стигнемо у рејон патролирања, а то је био централни Атлантик, где смо били спремни за наношење нуклеарног удара (на САД – прим. аут.). Локације циљева наших ракета домета 2.500 километара биле су шифроване, тако да ни мени нису биле познате. Срећом, до нуклеарног рата није дошло и једно је сигурно – у њему не би било победника”, прича Курдин за „Политику”.

Дешавало се у тим деценијама да се совјетске и америчке подморнице сударе у дубинама. Американци су две своје расходовали после таквих инцидената. Нису то били намерни „сусрети”. Ниједан командант на обе стране није био толико непромишљен и безобзиран да ризикује свој и животе чланова посаде, већ је то био сплет околности у подводном одмеравању снага.

Последњих година доста се говори о новом руском оружју – огромном торпеду „посејдон”, који би атомском експлозијом могао да разори лучку и другу инфраструктуру, па и целе приобалне градове. Наш саговорник каже да је овај торпедо логичан развој онога на чему се радило још у време СССР-а. Наиме, постојао је пројекат развоја торпеда који би детонирао нуклеарну бојеву главу у близини копна, с идејом да покрене цунами који би уништио све на обали. Од тога се одустало, али су направљена торпеда с бојевим главама, два таква су била и на Курдиновој подморници, и била су намењена уништавању непријатељских атомских подморница. Оне су биле циљ вредан употребе таквог оружја, при чему није било неопходно да торпедо погоди мету, довољно је било да експлодира у њеној широј околини. Такође, ова торпеда би се користила и против носача авиона, односно поморских борбених група које их штите.

Курдин наравно пажљиво прати и савремену употребу подморница. Управо руске су биле употребљене у рату против Исламске државе у Сирији, као и у Украјини. Са њих су лансиране ракете „калибар”.

„Историјски гледано, Црно море је у Другом светском рату било подморничко ратиште, дејствовале су совјетске и немачке подморнице. Колико ми је познато, данас су тамо само руске и турске подморнице, Украјина је одустала од њих”, каже Курдин.

По његовом мишљењу, основни задатак руске Црноморске флоте данас је заштита Севастопоља и Крима. Каже да се није смело догодити потапање ракетне крстарице „Москва”, да се она није смела наћи у домету наоружања непријатеља.

„Брод је погођен с два пројектила, али нису оба експлодирала. Међутим, ’Москва’ је тешко оштећена и затим је потонула”, констатује Курдин.

Он каже да савремени сукоби указују на значај класичних, дизел-електричних подморница, какве користи Русија у Црном мору. Американци су, каже, погрешили што су се поуздали само у нуклеарне подморнице.

Курдин је, као експерт, учествовао у подизању нуклеарне подморнице „Курск” са дна Баренцовог мора. Написао је и књигу о овој трагедији која се догодила 2000. године. Превладале су две теорије о узроцима несреће – експлозија торпеда или судар с другом подморницом.

„Није било судара. Уосталом, таква експлозија би уништила и другу подморницу. Узрок је техничке природе, или је торпедо био неисправан или је лоше припремљен, посада до тада није гађала тим торпедом. Тада је стање у морнарици било веома лоше. За ову трагедију нико није кривично одговарао, али је нешто касније смењено око тридесет адмирала, формално због лоше борбене готовости, а свима је јасно да је потонуће ’Курска’ разлог за то”, објашњава Курди, напомињући да је затим дошло до јачања Русије, па и њене флоте подморница.