Аустрија против немачког предлога да се у ЕУ гласа већински

Канцелар Карл Нехамер одбацио je залагање Немачке да се у циљу веће  централизације Европске уније напусти досадашњи принцип да се све важне одлуке у ЕУ доносе консензусом свих 27 чланица .

Девет чланица ЕУ предвођена Немачком затражила је у четвртак реформу постојећег правила гласања у Унији захтевајући да се због руске инвазије на Украјину кључне одлуке из области безбедности и спољне политике убудуће доносе квалификованом већином. Подршка овој иницијативи одмах је стигла од шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и високог представника за спољну политику и безбедност Ђузепа Бореља.

Нехамер каже да се ЕУ никада неће уклопити у шаблонски систем попут Сједињених Америчких Држава. одбацивши притисак Берлина да се и Беч придружи овој иницијативи .

„Оснивачи евро блока су били свесни да је Европа   састављена од различитости. Свака земља има посебну историју и своје специфичности “, поручио је шеф аустријске владе у парламенту, преноси портал „Еуроактив“. Немахер је најавио да ће се уместо даље интегрисаности Уније са центром у Бриселу борити за супсидијарност - начело које подразумева да друштвена и политичка питања треба решавати на најнепосреднијом локалном нивоу.

Аустријски европски комесар за буџет Јоханес Хан критиковао је овако „дефанзивно“ понашање чланица ЕУ. Иако је Хан као и Нехамер члан исте владајуће Аустријске народне странке (ОВП) он је поводом става владе у Бечу изјавио: „Национални представници у европској фудбалској репрезентацији су веома фокусирани на игру у одбрани“.

Један од разлога зашто аустријска влада не жели да се  промени систем одлучивања у ЕУ јесу парламентарни избори 2024. године и страх да би све популарнија популистичка десничарска Слободарска партија могла да ово питање искористи за освајање власти.

У новоформираној коалицији од девет земаља Европске уније коју предводи  Немачка под називом „Група пријатеља за гласање квалификованом већином“ су и Француска, Белгија, Финска, Италија, Луксембург, Холандија, Словенија и Шпанија. Чланице ове групе позивају и остале земље ЕУ да им се придруже тврдећи да је рат који је повела Русија против Украјине произвео тектонске геополитичке промене због којих ЕУ постепено треба да пређе на доношење одлука већином и у другом областима као што су климатска питања, дигитална регулација, јединствено тржиште и миграције.

„Спољној политици ЕУ потребни су прилагођени процеси и процедуре како би се ЕУ ојачала као спољнополитички актер. Овако побољшано доношење одлука је такође кључно како би ЕУ била спремна за будућност“,  поручило је ових девет земаља у заједничком саопштењу, које преноси „Јуроњуз“

Мада Немачка и Француска као две највеће и најутицајније економије у ЕУ овој кампањи дају велики кредибилитет, сама група за реформу система гласања још увек нема потребну квалификовану већину, јер је за то потребно 15 држава чланица који представљају најмање 65 одсто становништва Уније.

Постојећа вишегодишња дебата увођењу квалификоване већине добила је на снази почетком рата у Украјини и потребом да се ЕУ прилагоди новонасталој ситуацији.

Упркос снажном јединству и изненађујућој брзини којом је донета већина спољнополитичких одлука у последњих 15 месеци било је ситуација у којима су поједине одлуке блокиране из националних интереса. Мађарска је ту предњачила држећи као таоце остале чланове ЕУ. Влада Виктора Орбана је била против забране увоза руске нафте, доношења финансијске помоћи Кијеву у износу од 18 милијарди долара, али договора да се уведе минимални порез на добит предузећа од 15 одсто. Да би изашле из ћорсокака остале чланице ЕУ  нису имале другог избора него да пристану на услове Будимпеште.