Приштинске демократе по узору на бриселске

Космет је за неке државе на Западу „светионик демократије” у овом делу Европе, па није ни чудо што су допустили да правила која важе у остатку Старог континента немају тежину на овој територији под контролом УН. Област где је највише забележених етнички мотивисаних напада на Србе награђена je започетом процедуром уласка у Савет Европе, док је од Фридом хауса окарактерисана да бележи напредак у остваривању политичких права и грађанских слобода. Када је китила Приштину комплиментима, ова невладина организација је вероватно имала у виду пуцање из аутоматског наоружања на децу која носе бадњак, хапшење мушкараца под изговором да су учествовали у наводним ратним злочинима и живот Срба као у гету, широм Метохије у 21. веку.

Да ће направити корак и у политичком правцу, било је јасно када је Албин Курти из другог покушаја одлучио да одржи изборе 23. априла у четири општине на северу Космета – Северној Митровици, Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку. И тада на делу долази до „тријумфа демократије” коју су „спасле” породице Кељменди и Пеци из села Липе и Жаж поред Звечана. Више од двадесет година албански политички активисти нису обраћали пажњу на фамилије Кељменди и Пеци. Када је било јасно да Српска листа неће учествовати на локалним изборима, кренула је велика потрага за Албанцима на северу Космета. Тако je 12 чланова Кељмендија завршило на листи ДПК, а десет Пеција на листи Самоопредељења. Једина, по стандардима Приштине, „поштена” Српкиња Слађана Пантовић нашла се на изборној листи за општину Звечан и освојила је чак пет гласова. У општини Звечан победила је фамилија Пеци, где је са 114 гласова победу извојевао Илир, који је био бољи од Фетаха.

Од око 45.000 уписаних гласача, на изборе је изашло 13 Срба и 1.554 Албанца, што је 3,47 одсто. Легитимитет ни након тога није био под знаком питања за неке државе Квитне, али ни за „осведочене демократе” Куртија и Османијеву, иако је број оних који су изашли на изборе за општину готово једнак броју становника просечног новобеоградског солитера.

Да ће ови избори бити „чудо невиђено”, могло се наслутити када нису потврђени резултати избора у Лепосавићу, јер од 18 кандидата за одборнике Самоопредељења који су „победили” у овој општини, троје није добило ни један једини глас. Па су онда затражили помоћ од централне изборне комисије с питањем могу ли и они за које нису гласали ни чланови породице да постану одборници или не.

И ЦИК је донео одлуку „за памћење” – одборници су постали не само они који нису добили ниједан глас него и двојица представника Партије косовских Срба који су од избора одустали. Овај демократски инжењеринг могао би да буде примењен и у некој од држава Западне Европе где би значајне функције добили они који нису ни за себе гласали, али би имали обезбеђене политичке функције. Нешто као бриселске бирократе.