Где су нестали Суботичани

Суботица – Од 2011. до 2022. године Суботица је изгубила 16.875 својих становника. На попису из 2011. године на простору града Суботице живело је 141.554 грађана, последњи резултати пописа показују да их је 124.679.

Сликовито речено, за једну деценију Суботица остала без своја два највећа приградска насеља, рецимо Чантавира и Бајмока, па и мало више од тога. Пад броја становника процентуално је нешто већи него у у целој Србији која бележи смањење око 10 одсто становништва.

Исељавање из Суботице у деценији између два пописа као да је добило на убрзању. Од 2002. до 2011. године демографи у Суботици бележе осам хиљада становника мање. Сада је та негативна бројка удвостручена, у граду живи мање 16.875 људи.

За сада се нико од локалних званичника није оглашавао поводом ових података, а чини се да су многима подаци о националној структури исказаној на попису 2022. године били занимљивији.

Велики број националних заједница бележи пад у броју припадника. Срба је пре 2011. године било 38.254, а прошлогодишњи попис бележи 38.174 грађана који се изјашњавају као Срби, а овај пад броја од 80 припадника је међу мањима. Мађарска национална заједница као до сада најбројнија у граду, бележи и највећи пад. Данас у Суботици живи 37.200 грађана који се изјашњавају као Мађари, а пре деценије у граду је било 50.469 Мађара. Разлика је 13.269 грађана мађарске припадности мање у граду.

Срби сада имају релативну већину у граду, што је у својој изјави истакао Сава Стамболић из Удружења „Арсеније Чарнојевић”.

Савез војвођанских Мађара није се посебно бавио резултатима пописа у Суботици, али јесте генерално статистичким подацима о броју Мађара у Србији. Председништво странке констатује да су сви били изненађени податком да у нашој земљи живи мање од 200.000 Мађара. Последњи попис показује да у Србији живи 184.442 Мађара, што чини 2,77 одсто становника Србије, а 10,7 одсто становника Војводине. Када је реч о исељавању становништва из Суботице већина као „кривце” означава могућност двојног српско-мађарског држављанства, као и могућност добијања хрватског држављанства. Председништво СВМ-а негира да је процес поједностављеног добијања мађарског држављанства утицао у тој мери на одлив становништва, и истиче да је добијање мађарског држављанства било пре свега питање емоција, а да су економске мере, попут недостатка радних места, забране запошљавања, замрзавање и смањење зарада, дугогодишња политика стезања каиша коју је диктирао Међународни монетарни фонд, утицало да људи своје благостање потраже другде.

У граду је мање и Хрвата, последњи попис бележи 10.431 грађана хрватске националности, а пре деценију било их је 14.151. Пад бележе и Буњевци којих је сада 9.060, а пре десет година их је било 13.553. Југословенима се некада осећало 3.202 Суботичана, на последњем попису их је 2.187.

Мало је националних заједница које бележе раст. Међу онима којих је више на попису из 2022. године су Роми, којих је сада 3.432, а пре деценију забележено је 2.960. Више је и неопредељених, пре десет година њих 11.815, а по последњем попису 13.380 грађана је неопредељено. Занимљиво је да је и више Руса у граду, пре деценију овде је становало 76 грађана руске националности, прошле године њих 193 су се изјаснили као Руси. Нешто више је и Украјинаца, пре деценију 46, а по последњем попису 56. Изгледа да један значајан број грађана није желео да уопште одговори на ово питање. Тако је у попису 2011. године било 563 Суботичана непознате националне припадности, а 2022. године таквих је десет пута више, 5.901 грађанин.