Крах кинеско-америчке „панда дипломатије”

Да ли животиње у зоолошким вртовима могу да буду део политике или су више од политике? Да ли су део зараде или одражавају само љубав према животињама? Многи научници и с једне и с друге стране Атлантика рећи ће да су се зближили у истраживањима и заштити ове врсте – и то неће бити нетачно. Али међу власницима зоо-вртова једни ће рећи да су их панде много коштале, а други ће опет рећи да су захваљујући њима имали повећање броја посетилаца и увећање буџета.

Животни пут џиновске кинеске панде Ја Ја показује да је њена врста била у функцији дипломатије и да је сада постала жртва управо политике. Прошле недеље Ја Ја (22 године) после 20 година вратила се у Кину из САД. Као што ју је у Мемфису 2003. године одушевљено дочекало неколико стотина љубитеља животиња, тако ју је у претпрошли четвртак у Шангају сачекало стотине Кинеза срећних што се овај амбасадор добре воље ишчупао из америчких канџи.

Као што је пре тих 20 година Ја Ја била симбол врхунца америчко-кинеских односа, јер је две године раније Кина уз помоћ САД приступила Светској трговинској организацији, а њихова билатерална сарадња је достигла максимум у готово свим областима – сада је повратак женке џиновске панде постао симбол погоршања односа између две светске велесиле, који су пали на најниже гране.

Притом, бројни Кинези су били увређени третманом њихових панди и, наводним, занемаривањем у америчком зоо-врту. Вишемесечни апели удружења за заштиту животиња и појединаца да се поведе рачуна о њиховом здрављу, подигли су тензије у зоолошким односима двеју држава. Али то није било неочекивано, јер су политички односи Пекинга и Вашингтона претрпели много горе разарање.

Поклопило се да је и обновљени десетогодишњи уговор о најму панди истекао и Ја Ја је после шеснаестосатног лета „Федексовим” „панда експрес” авионом слетела у Шангај. И заиста се може рећи да је имала среће, јер је њен животни сапутник Ле Ле, усред тромесечне расправе о третману овог пара, у фебруару угинуо од болести срца. Панда Ја Ја је за разлику од пре 20 година, када је онако буцмаста и медведаста освојила Америку, сада у Кину стигла много мршавија и оштећеног црно-белог крзна.

У Кини су многи веровали да јој није пружена одговарајућа нега и пажња, када су посетиоци и обожаваоци панде Ја Ја први пут 2019. констатовали да је мршава и безбојна. Међутим, зоолошки врт у Мемфису је неколико пута проверавао њено здравље и демантовао наводе о занемаривању и изгладњивању: панда Ја Ја је ситна али здрава, времешна и проблем са хормонима вероватно јер изазвао местимичан губитак крзна.

Како је извештавао Си-Ен-Ен многи су се придружили онлајн петицији за хитан повратак женке панде, други су пратили сваки њен корак на „панда камерама” у зоо-врту. Кинези који живе у САД смењивали су се у посетама својој мезимици и делили снимке у каквом је стању и расположењу. Наведено је да су неки од њих чак летели из Лос Анђелеса да би је обишли. Њене фотографије су постављане на рекламне билборде од Њујорка до Шангаја са поруком: „Ја Ја, чекамо те да се вратиш кући”. „Третирање нашег националног блага на такав начин је чиста провокација”, могло се прочитати на популарним кинеским друштвеним мрежама, док су Американци одговарали да је све то од Кинеза превише, поготово што су једну животињу уздигли на пиједестал националног блага.

Да ствар постане још гора, у међувремену су се појавили видео-снимци две разигране, енергичне панде у московском зоолошком врту што је изазвало одушевљење према Русима који се на достојан начин брину о кинеском националном благу. Очигледна разлика између панди у САД и Русији била је очита и за кинеске државне медије и они су је приказали. За оне Американце који можда мало мање воле животиње од политике, то је била очигледна порука да су Кинези сасвим на руској страни у рату у Украјини.

Контраст је био очигледан и постало је јасно да се политички проблем у нарастању уселио и у кавезе џиновских кинеских панди. И то у још неким државама. У јануару је зоолошки врт у Единбургу, у Великој Британији, најавио да ће послати своје панде назад у Кину након што нису успеле да добију младунче. Касније тог месеца Финска је такође навела да разматра враћање пара панди због све већих трошкова. Изасланици пријатељства између Кине и неких других држава сада су постали жртве непријатељства.

Кина тренутно изнајмљује своје панде у око 20 земаља широм света. Током протекле деценије, кинески лидер Си Ђинпинг је увелико проширио „панда дипломатију” у Европи, одобравајући нове испоруке меканих, плишаних медведа које сада називају „кинеском меком моћи”. Свој нови привремени дом пронашли су у земљама од Немачке, Холандије и Данске до Финске. Кина је прошле године послала пар панди у Катар, као први зајам једној блискоисточној земљи. Како је објавио „Глобал тајмс” број џиновских панди у заточеништву широм света достигао је 673, што је скоро дупло више него пре једне деценије. Популација дивље џиновске панде у Кини порасла је са 1.114 осамдесетих година прошлог века на 1.864, док су се заштићена станишта ове врсте такође знатно проширила током истог периода.