Партизан домаћин Новом Пазару

Партизан је Првог маја колико-толико огрејало сунце. Победио је ТСЦ (3:1) и наговестио да би до краја сезоне могао да прогута кнедлу, која му већ дуго стоји у грлу. Истина, неће бити разлога да на крају наздрави за успешну сезону, али бар не мора да страхује од најгорег. Захваљујући исходу четвртфинала Купа Србије јасно је да ће да иде у Европу и идуће сезоне. Е, сад, којом класом...  За ту карту му предстоји тешка борба.

Фудбалери „црно-белих” су на 33 утакмице у првенству дали 60 голова, а примили 30. Такав учинак су имали после 34 кола у сезони 1975/76, када су, после 11 година без икаквог трофеја, постали прваци. Тада им је то, у много јачој лиги, донело 22 победе и шест ремија, сада четири успеха мање и један нерешен исход више.

У преостала четири кола улазе прижељкујући да стигну до другог места, које води у квалификације за Лигу шампиона. Расплет не зависи од њих, већ и од исхода њихових такмаца. Оставио је иза себе сва три ривала, који су тренутно изнад њега на табели (изгубио је на Бановом брду, остао непоражен у „вечитом дербију” и радовао се у Бачкој Тополи). Вечерас му долази на ноге Нови Пазар (20 ч), у наредном дочекује Крагујевчане, у претпоследњем ће бити гост Војводине, која му је тренутно уз раме и, на крају, угостиће Вождовац.

Ако понови игру и приступ као против ТСЦ-а, може да очекује да ће нешто и да убере. Међутим, Партизан је ове године толико блед да, вероватно, нико више не улази у окршај с њим заслепљен његовим именом. Он досад није нашао решење против тимова, који му препусте иницијативу. Делотворнији је из противнапада, али, није поуздан кад се брани, јер се његова последња линија често кидала сама од себе.

Питање је и како ће најсвежиja збивања да утичу на његове играче. Поред онога што све нас ових дана притиска као ноћна мора, они имају и додатну невољу – непојмљив раздор унутар самог Партизана између спортског друштва и фудбалског клуба. Ко је ту у праву, а ко није, ко доноси „црно-белима” боље сутра за њих је у овом тренутку само додатно оптерећење. Али, на муци се познају јунаци...