„Застава оружје” у кризи

Крагујевац – „Застава оружје” је већ четири месеца без генералног директора и ситуација у фабрици је све тежа. Поремећен је процес производње, угрожени су извозни послови, дугови се гомилају, а радници су прошлог месеца примили само део зарада. Синдикални протести и једносатне обуставе рада су готово свакодневна појава у најважнијем предузећу наше наменске индустрије. Запослени се боје стечаја и приватизације о којој се све чешће говори. До пре две године ништа није наговештавало овакав развој догађаја. Напротив, говорило се о великим пословним подухватима, модернизацији производног процеса и бољој будућности запослених.

Шта се у међувремену догодило у фабрици? Тешко је рећи, будући да поузданих информацији нема од краја прошле године када дотадашњи директор „Застава оружја” Младен Петковић није поново именован на ту функцију. Његово место нико није заузео, а фабриком сада управља статутарни заступник предузећа који нема сва потребна директорска овлашћења. Објашњења не нуди ни надзорни одбор, који је последњих година у великој мери био укључен у доношење одлука. Оглашавају се само синдикати и њихови челници.

Према речима Драгана Илића, председника Самосталног синдиката „Застава оружја”, ситуација у фабрици никад није била тежа и ништа не говори да ће бити боља. Напротив, како је овај раднички лидер изјавио за медије, „Застава оружје” се налази пред колапсом који за пар месеци може довести до стечаја. У колективу са 2. 400 запослених сви се питају да ли је могуће да ће најстарија фабрика оружја на Балкану бити приватизована. И Крагујевчани су забринути за будућност фабрике која је симбол града.

„Не треба срљати по сваку цену и приватизовати предузеће које може да буде златни рудник и златна кока ове државе. Фабрика може да доноси огромна финансијска средства која би била усмерена у општу добробит, а не на богаћење привилегованих појединаца који ће имати право да откупе део пакета акција државе који буде понуђен на продају”, поручио је Илић у изјави за медије, слутећи да је процес приватизације већ пред вратима фабрике која ове године обележава 170 година постојања и рада.

О отежаном пословању сведоче и радници који су прошлог месеца примили 70 посто зараде. Предвођени синдикатима, запослени су изнели неколико захтева, од којих је свакако најважнији именовање генералног директора. Такође, траже исплату пуних плата, редовно измиривање социјалних доприноса и повезивање радног стажа. Ови проблеми нису од јуче, па су многи радници пред одлазак у пензију били принуђени да туже послодавца који им је угрозио законом загарантована права.

О овим проблемима обавештени су сви релевантни органи у држави која је већински власник предузећа, а са ситуацијом су упознати и градоначелник Крагујевца и крагујевачки посланици у Народној скупштини. Синдикални челници су тражили интервенцију и Министарства одбране, али реакције није било.

Заиста чуди тренутна ситуација у предузећу које је маја 2021. склопило посао о пласману ловачког и спортског оружја у САД, вредан 235 милиона долара, што је највећи уговор те врсте у историји „Застава оружја”. Додуше, и пре тог пословног замаха, у крагујевачкој фабрици оружја су постојали одређени проблеми, о чему на неки начин сведочи и изјава коју је тадашњи генерални директор дао нашем листу децембра 2020.

„Улагања у нове технологије су пожељна и потребна, али ’Застава оружје’ није на продају. Национални интерес мора бити очуван, зато што је крагујевачка фабрика оружја срце српске наменске индустрије. Будући развој производног процеса мора да се темељи на историјском континуитету фабрике која је с радом почела још 1853. године”, рекао је тада Петковић за „Политику”.

Према Закону о производњи и промету наоружања и војне опреме, предузећа наше наменске индустрије могу бити делимично приватизована, до 49 одсто капитала чији власник може постати и страна компанија. Од усвајања овог закона пре пет година, интересовање за „Заставу оружје” исказало је неколико фирми, а најконкретнија је била италијанска „Берета” чији су представници средином 2018. посетили крагујевачку фабрику. Од тада се гласније говори о приватизацији „Застава оружја”, чија су дуговања, како ствари стоје, премашила укупну вредност предузећа.