Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Настава у „Рибникару” почећe када деца буду спремна

Четири полицајца, више него у другим школама у Србији, обезбеђују осмолетку у којој је ученик седмог разреда убио осморо школских другара и чувара
Настава у „Рибникару” почећe када деца буду спремна
(Фото Танјуг/Ј. Илић)

Врата школе „Владислав Рибникар” претходна два дана била су отворена само за ученике од првог до четвртог разреда који часове имају у продуженом боравку. Иако је било најављено да ће и остали ученици од данас бити у клупама, Игор Ђорђевић, председник Савета родитеља у овој школи, рекао је да та одлука још није „потпуна”. У сваком случају, било да данас или неког другог дана деца крену у школу, како је објаснио Ђорђевић, они неће имати класичну наставу. Додао је да ће часови почети када деца и наставници процене да је за то дошло време.

Игор Ђорђевић је за РТС казао да је препорука Министарства просвете и стручњака да деца крену у школу, да се са њима разговара и да се њихови страхови победе тако што ће сести у клупе, пренео је Танјуг. „Препорука министарства такође је да сва она деца која нису спремна остану код куће, наставе да разговарају са родитељима и да лагано победе своје страхове и да свако дође назад у школу онда када је спреман за то”, казао је Ђорђевић.

Истакао је да се већина родитеља сагласила са тиме да имају право да одлучују када ће своје дете послати у школу. „У недељу смо имали ванредни састанак Савета родитеља, на коме су поред званичних представника Савета родитеља присуствовали и други заинтересовани. Чула су се најразличитија мишљења, свако je имао право да изрази свој став. Оно што је било доминантно јесте мишљење да деца што пре треба да крену у школу”, навео је Ђорђевић.

Ђорђевић је напоменуо да је било различитих ставова када је реч о моделу по којем деца треба да се крену у школу и у вези са простором, да ли да се врате у исту зграду. Додао је и да је мишљење стручњака из најеминентнијих установа које се баве менталним здрављем да школа „Владислав Рибникар” треба да буде место повратка.

На питање шта кажу деца и како она размишљају, Ђорђевић је казао да је то кључно питање. „Чини ми се да многи од нас не питају децу, него изражавају своје страхове, анксиозности, оправдане страхове да кажем, јер је свако то дете наше највеће благо. Могу да кажем у име свог детета и у име деце из њеног окружења са којима сам имао прилику да разговарам да су они су спремни за повратак и једва чекају да се врате овде да виде своје наставнике и да их загрле и да поделе са њима бол и тугу”, рекао је Ђорђевић.

Поручио је да треба да се чују деца и да она буду та која ће да одлуче када ће да се врате.

С друге стране, писац и отац детета које иде у школу „Владислав Рибникар” Душан Недељковић сматра да је прерано да деца крену у школу у којој се догодила трагедија. Недељковић је за Танјуг навео да деца треба да остану са родитељима неко време, како би се опоравила од трагедије. „Хајде ми прво да се позабавимо нашом децом бар седам дана, па када то прође, онај коме се буде враћало у школу нека се враћа”, навео је Недељковић.

Он је оценио да је у овом моменту контрапродуктивно враћати децу у школу. „Мора да се покаже флексибилност и ја много више верујем младим стручњацима, психолозима и њиховим колегама, него што би веровао неком старијем ко ће да ради то онако школски”, објаснио је он.

Саговорник Танјуга је рекао да деца треба да се зближе кроз заједничке активности и на тај начин опораве од траума, јер према његовим речима, они нису способни да похађају нормалну наставу до краја школске године. „Нека се друже, нека се растерете, нека читају књиге, нека праве позоришне представе између себе, нека дају себи самопоуздање, доћи ће распуст, првог септембра ће то бити далеко. Надам се да ће бити све другачије”, закључио је Недељковић.

Четири полицајца, више него у другим школама у Србији, обезбеђују школу у којој је ученик седмог разреда убио осморо школских другара и чувара.

Помоћ и подршку ђацима ове школе и свих школа у Србији, родитељима, али и наставницима, пружају психолози и психијатри Института за ментално здравље, Клинике за психијатрију КЦС, бројне друге здравствене установе и удружења.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vuk
Neko ko se zaista bavio u svom poslu traumama ovakve vrste, a ne samo teoretski, sigurno ce sugerisati da se deca ne vracaju u skolu sve do trenutka kad budu spremna da se suoce sa mestom traume i ponovo prezive traumu. A da li ce to biti i oslobodjenje-katarza od traume, zavisi od mentalnog sklopa i osecajnosti svakog deteta posebno. Neka sigurno nece nikad i zato ih treba premestiti u druge skole.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.